Погибија Симе Џепиновића
0001 Вино пију хајдуци јунаци
0002 Тамо доље код Старца бунара,
0003 Више горе, код Вјештичког гаја,
0004 У камари Ради капурала,
0005 Једно био Џепиновић Симо,
0006 А друго је Паровић Данило.
0007 На њима је дивно одијело ─
0008 На Сими је зелена долама,
0009 На њој пуца с обадвије стране,
0010 С обе стране до зелене траве;
0011 На Данилу свилена марама,
0012 У марами три драга камена,
0013 Гдје с’ огледа Данилова драга.
0014 Овак’ вели Данилова драга:
0015 „О Данило, сунце огријано,
0016 Већ не могу поднести небеса
0017 Каква чиниш на земљи чудеса ─
0018 Људе бијеш и крвцу им пијеш
0019 И женама одрежеш дојке,
0020 Мећеш себе под ноге обојке!”
0021 То се чудо надалеко чуло,
0022 То се чуло од града до града,
0023 Док је чуо царе господине.
0024 Пише књиге на три краљевине:
0025 „Ко ухвати Џепиновић Симу,
0026 Или Симу ил’ Симина друга,
0027 Он ће добит’ пет стотина блага,
0028 Каква блага, пет стотин’ дуката!”
0029 То зачули бези и везири,
0030 И сви лички млади официри,
0031 Сви бољари и сви поглавари
0032 И котарски сви млади срдари,
0033 Они пишу једну књигу бијелу,
0034 Па је шаљу цару господину:
0035 „Вала тебе, ваш честити цару,
0036 Вала тебе на твојему дару ─
0037 Симу не би уватиле виле
0038 Нит’ с небеса устрелиле стреле!”
0039 Кад то види царе господине,
0040 Кад он види шта му књига каже,
0041 Удари пљеском по кољену,
0042 Тростру[к] скрлет пуче на кољену,
0043 Златна бурма на десници руци:
0044 „Ајме мени, уда срећо моја,
0045 Ђе ми нема бољега јунака,
0046 Само један Џепиновић Симо!”
0047 То зачуо Петрачић Перо,
0048 Па се шеће по своме квартиру
0049 И он пане по белом папиру,
0050 Паон пише једну књигу вину,
0051 Па је шаље цару господину:
0052 „Драги царе, не повали дара ─
0053 Ако л’ буде моја срећа стара,
0054 Ухватићу Џепиновић-Симу,
0055 Или Симу ил’ Симина друга!”
0056 Па он иде на Прљево равно
0057 И покупи младе Прљевчане,
0058 Те он иде у Шару планину.
0059 По планини црна магла пала
0060 И у магли Симо попијева:
0061 „Ојелице, стара моја мајко,
0062 Два Јелића, братац и сестрица,
0063 Ако л’ мени Бог и срећа даде
0064 И да Светог Ђурђа дочекамо,
0065 С белим ћу те покривати лимом,
0066 А поподит’ с котарскими ребри
0067 А направити врата
0068 Од сувога задарскога злата!”
0069 Ал’ говори побратим Вјештица:
0070 „Ајдмо,браћо, на Прљево равно,
0071 Побратим ће доћерати вино,
0072 Не би ли се рујна понапили!”
0073 Ал’ говори побратим Данило:
0074 „Нејд’мо, браћо, на Прљево равно,
0075 Јер су курве Прљевчани млади,
0076 Кога ране тога и саране!”
0077 Ал’ не слуша Џепиновић Симо,
0078 Већ он иде на Прљево равно ─
0079 Побратим је доћерао вина,
0080 Те су рујног напили се вина.
0081 Ал’ поклика вила из планина:
0082 „Курво Симо,
0083 Зло ти вино и горе ти било,
0084 Вино ти се на леђа излило!”
0085 Паде Симо, жалосна му мајка!
0086 [............................................]
0086 Књигу пише Петрачићу Перо
0087 Баш у руке Војводићу Мати:
0088 „Капитане, Војводићу Мате,
0089 Лепи сам ти ловак уватио,
0090 Двије тице живе уватио,
0091 А Џепину нама погубио,
0092 Па их шаљи Пеку обрстару,
0093 Јави мене на самога цара
0094 Да сам јунак заслужио дара!”
