Запросио Ђурђевићу Ђуро
на далеко лијепу дјевојку,
у Древенту цуру испросио;
покупио кићене сватове:
старог свата Милош Обилића. 5
два првљенца, два Јакшића млада,
барјактара Рељу крилатога;
зове кума од Ердеља бана
а прикумка бановић Секулу,
осталијех стотину сватова, 10
Ђевербашу Марка краљевића.
Па одоше Ђурови сватови,
у Древенту далеко ходоше,
а говори Марко краљевићу :
— Браћо моја кићени сватови, 15
далеко се Ђуро затурио,
на далеко цуро испросио;
ваља проћи крос Пиилипа града,
ђе но стоје виле нагоркиње
тридест вила у Прилипу граду 20
а пред њима Јања старешница,
што стријела коње и јунаке,
не да проћи крос Прилип јунацим.
Сватови ће наши изгинути!
А вели му Милош Обилићу: 25
— А не бој се Марко краљевићу!
Док су овђе све српске војводе,
не смију нас виле стријелати.
Одателе коње наћерасе
крос Прилипа града бијелога. 30
Не шћеше их виле стријелати
Док прођосе у Древенту тврду,
из Древенте па се повратише
и лијепу цуру поведоше.
крос Прилипа опе загазише. 35
Гледају јих са Прилипа виле;
наређује старешница Јања:
— Моје другарице тридесет ми вила,
стријељајте Ђурове сватове!
А не да им Анђа Прилипкиња: 40
— Немој Јањо, дуго јадна била!
у Прилип су Срби загазили,
ис Прилипа исћераће виле!
А то Јања хаје и не хаје,
но потеже од злата стијелицу, 45
да стријеља Милош Обилића,
а не да јој Анђа Прилипкиња:
— Немој Јање, дуго јадна била!
Прође Милош, проћера дорина
па наљеже Марко на сарина, 50
поред њега лијепа дјевојка.
Ћаше Јања да стријеља Марка
а не да јој Анђа Прилипкиња:
— Немој Јање, дуго јадна била!
Прође Марко, проћера шарина. 55
Све налазе кићени сватови
а наљезе Реља на ждралину
а крсташ бајрак носи у рукама.
Стријеља га Јања Прилипкиња.
Паде Реља нис коња ждралина. 60
Доцкан виђе Марко краљевићу,
ђе му Реље ни барјака нејма,
па се тада Марко осјетио
а он свога устави шарина
и устави пет стотин сватова. 65
Па војводе коње повратише
а у трави Рељу налазише,
Онда добре коње наћераше,
у Прилипа виле рашћераше,
уватише Јању Прилипкињу; 70
за косе је нис Прилипа вуче
а тешком је топузином туче:
— Дижи Јањо Рељу крилатога,
немој данас главу изгубити!
Онда Јања Рељи долазила 75
па је сваких трава доносила
па травама Рељу залагаше.
Док се диже Реља от Пазара;
док се диже, он скочи ко да се помами,
мом пресјече Јању Прилипкињу. 80
А кад Реља пресјекао Јању
па Прилипа срби поробисе,
Оде Ђуро, одведе дјевојку.
Марко шједе у Прилипа града,
у Прилипу па се оженио. 85
Ту је њему постојбина била.
Ја то било, ја то није било,
давно било, сат се спомињало;
ми велимо, да се веселимо!
Бог нам дао што би добро било, 90
ком дјевојку ком ли удовицу,
мени двије да ми није криво,
једну смјешну, другу озимачну,
Су тим ћемо на планину поћи,
да сиримо и да киселимо. 95
Slavische Volkforschungen, Abhandlungen über Glauben, Gewohnheitrechte, Sitten, Bräuche und die Guslarenlieder der Südslaven Vorwiegend auf Grund eigener Erhebungen Von Dr. Friedrich S. Krauss., Verlag von Wilhelm Heims, Leipzig 1908., str. 381-383