Писмо колониста из Бајмока Председнику владе ФНРЈ Маршалу Титу
С обзиром на наше потешкоће, на које ми Инвалиди и Демобилисани борци наилазимо, а не можемо дозволити ми који смо своје животе дали, дасе ради на овакав начин, присиљени смо дасе обратимо на Бас са следећом изјавом:
I. Већина другова Инвалида није примила плаћу од фебруара месеца 1946 год а неки другови има који нису примали чак нити за 1945 годину нити за 1946 годину.
II. Тражили смо поједини другови Инвалиди и демобилисани борци запослење према нашој физичкој и умној способности, ито због тога што Месне Власти неводе о нама рачуна, тега нисмо добили. А поједини другови тражили смо дозволу за локале и трафике, и то на ники начин нисмо могли добити.
III. Како за нас Инвалиде тако на Удовице и породице палих бораца, слабо се води рачуна, како делегација за насељавање бораца тако и месна Власт.
IV. Ми Инвалиди и демобилисани борци, када смо се прибрали к својим кућама, видели смо неправилну расподелу кућа и инвентара код саме делегације, видели смо даје била протекција. Из разлога те неправилне расподеле кућа и инвентара, саме комисије, повратило сеје 40 фамилија на попаљена огњишта, а такије ће нас бити и више на јесен ако се стање не поправи.
V. Сматрамо комисију даје крива и у томе штоје међу нама борцима направила 2 закона, има браће који су живилу у свом родном мјесту у заједници, а они сусе колонизирали сваки за себе, а има другова бораца исто тако који су живили у заједници, до сада су били у Југ. Армији а сада су дошли својим кућама, па колико их било у заједници неможемо добити колонизацију само на једну молбу, и ако их има више уважених.
VI. Са пољопривредним алатом врло слабо стојимо, дочим долази на 10 породица само један плуг, у томе сматрамо даје крива Управа Нар. Добара која је примила сав швабски пољопривредни алат, а није дедељен у довољној мјери колонистима.
VII. Ја као шпански добровољац Борић Мирко дасе жалим проти комисије за насељавање бораца у Бајмоку, који сам дошао из Француске по наређењу Ђенерала Илића и Рукавине даћу имати сва права као и остали грађани и шпански борац. И даћу тамо добити своју земљу као земљорадник, а комисија за насељавање бораца у Бајмоку каже да не прима шпанских бораца, ја сам рекао даћу се жалити против њих, нато суми одговорили они дасу Бог "Тито" и све, и да ја немам право да добијем колонизацију, код њих.
Драги друже Маршале ми Инвалиди и Демоб. борци шаљемо Вам топле и другарске поздраве, и умољавамо Вас даби нам изаслали једну комисију лично из Београда, која ће у вези са нама доле наведеним, решити, све проблеме у нашем месту.
За тачност ових навода гарантују ниже потписани Инвалиди и демоб. борци даје овако!
Драги друже маршале очекујемо што хитније решење наше жабле.
Извори[уреди]
- Бранко Ћупурдија, Породица колониста у Бајмоку, Београд 2010, стр. 47-48.
- АВ, Ф 184, кутија 456, Писмо инвалида и демобилисаних бораца Југословенске армије из Бајмока Председнику Владе ФНРЈ Маршалу Титу.