Pismo kolonista iz Bajmoka Predsedniku vlade FNRJ Maršalu Titu
S obzirom na naše poteškoće, na koje mi Invalidi i Demobilisani borci nailazimo, a ne možemo dozvoliti mi koji smo svoje živote dali, dase radi na ovakav način, prisiljeni smo dase obratimo na Bas sa sledećom izjavom:
I. Većina drugova Invalida nije primila plaću od februara meseca 1946 god a neki drugovi ima koji nisu primali čak niti za 1945 godinu niti za 1946 godinu.
II. Tražili smo pojedini drugovi Invalidi i demobilisani borci zaposlenje prema našoj fizičkoj i umnoj sposobnosti, ito zbog toga što Mesne Vlasti nevode o nama računa, tega nismo dobili. A pojedini drugovi tražili smo dozvolu za lokale i trafike, i to na niki način nismo mogli dobiti.
III. Kako za nas Invalide tako na Udovice i porodice palih boraca, slabo se vodi računa, kako delegacija za naseljavanje boraca tako i mesna Vlast.
IV. Mi Invalidi i demobilisani borci, kada smo se pribrali k svojim kućama, videli smo nepravilnu raspodelu kuća i inventara kod same delegacije, videli smo daje bila protekcija. Iz razloga te nepravilne raspodele kuća i inventara, same komisije, povratilo seje 40 familija na popaljena ognjišta, a takije će nas biti i više na jesen ako se stanje ne popravi.
V. Smatramo komisiju daje kriva i u tome štoje među nama borcima napravila 2 zakona, ima braće koji su živilu u svom rodnom mjestu u zajednici, a oni suse kolonizirali svaki za sebe, a ima drugova boraca isto tako koji su živili u zajednici, do sada su bili u Jug. Armiji a sada su došli svojim kućama, pa koliko ih bilo u zajednici nemožemo dobiti kolonizaciju samo na jednu molbu, i ako ih ima više uvaženih.
VI. Sa poljoprivrednim alatom vrlo slabo stojimo, dočim dolazi na 10 porodica samo jedan plug, u tome smatramo daje kriva Uprava Nar. Dobara koja je primila sav švabski poljoprivredni alat, a nije dedeljen u dovoljnoj mjeri kolonistima.
VII. Ja kao španski dobrovoljac Borić Mirko dase žalim proti komisije za naseljavanje boraca u Bajmoku, koji sam došao iz Francuske po naređenju Đenerala Ilića i Rukavine daću imati sva prava kao i ostali građani i španski borac. I daću tamo dobiti svoju zemlju kao zemljoradnik, a komisija za naseljavanje boraca u Bajmoku kaže da ne prima španskih boraca, ja sam rekao daću se žaliti protiv njih, nato sumi odgovorili oni dasu Bog "Tito" i sve, i da ja nemam pravo da dobijem kolonizaciju, kod njih.
Dragi druže Maršale mi Invalidi i Demob. borci šaljemo Vam tople i drugarske pozdrave, i umoljavamo Vas dabi nam izaslali jednu komisiju lično iz Beograda, koja će u vezi sa nama dole navedenim, rešiti, sve probleme u našem mestu.
Za tačnost ovih navoda garantuju niže potpisani Invalidi i demob. borci daje ovako!
Dragi druže maršale očekujemo što hitnije rešenje naše žable.
Izvori
[uredi]- Branko Ćupurdija, Porodica kolonista u Bajmoku, Beograd 2010, str. 47-48.
- AV, F 184, kutija 456, Pismo invalida i demobilisanih boraca Jugoslovenske armije iz Bajmoka Predsedniku Vlade FNRJ Maršalu Titu.