Пилип Маџарине
Кулу гради Пилип Маџарине,
На граници царској и ћесарској,
Брез изуна цара и ћесара,
Шимљу теше у злато је меће,
А ексерим’ позлаћује главе, 5
Сва је кула златом испуњена,
Сва су врата од сухога злата,
Под кулом му зелена ливада,
На ливади зелено језеро,
По њој шета девет павунова, 10
А за њима девет павуница,
И десета видра велемудра.
То се чудо подалеко чуло,
То се чуло у Стамбол до цара,
За то чуо царе у Стамболу, 15
Пак је царе лалам’ бесједио:
„Двје делије, драге лале моје!
Ајте синци на границу равну,
На границу царску и ћесарску,
Зашто Влаше кулу начинило, 20
Брез изуна царског и ћесарског”.
Пак пођоше до двје лале силне,
Кад делије Пили долазиле,
На границу царску и ћесарску,
Дочека их Пилип Маџарине, 25
И ухвати коње под делијам,
Коње води у ладне подруме,
А делије у горње чардаке,
Поставља им господску вечеру.
Туди они ноћцу преноћили, 30
Па су Пили тихо говорили:
„Ајде Пиле, тебе царе зове”.
Кад је Пиле рјечи разабрао,
Господски им ручак направио,
Сира, љеба и румена вина, 35
И онога овновине меса.
Неће Пиле да чека делија,
Већ опрема претилог дората,
Па обува чизме и калчине.
А шта ћу вам дуго бесједити, 40
Опрема се што се љепше може.
Он узјаши дебела дорина,
Вичу њега двје делије младе:
„Причекај нас Пилип Маџарине,
Док се и ми напијемо вина. 45
Неће Пилип да чека делија,
Већ ошину претилог дорина,
Окреће га друмом стамболскијем,
Здраво Пилип ко Стамболу дође,
Он догони под ћошке дорина, 50
Привеза га под ћошак за халку,
Пак он иде цару у ходају,
Кад је Пиле цара угледао,
Он пољуби под њиме серџаду,
И теменах пред њим учинио, 55
Подвив руке на ноге скочио.
Познаде га царе у Стамболу:
„А дошо си Пилип Маџарине,
Камо моје двје делије младе”? -
„Ето иду двје делије младе, 60
Остале су у мене ручајућ’”. -
„Је л’ истина Пилип Маџарине,
Је л’ истина, што ми људи кажу
Да си бјелу начинио кулу,
На граници царској и ћесарској, 65
Брез изуна цара и ћесара”? -
„Патишаху, свечево кољено,
Јест истина, што ти људи кажу
Да сам бјелу начинио кулу,
Шимљу тесо, у злато је мећо, 70
А ексерим’ позлаћиво главе,
Вјенчанице од сухога злата,
И врата су од сухога злата,
Сва је кула златом испуњена,
Још је љепша него теби кажу, 75
Ни пола ти казивали нису,
Бог ми дао изобила блага,
Пак сам бјелу начинио кулу”.
Вели њему царе у Стамболу:
„Ја бора ти, Пилип Маџарине, 80
Откуд теби толико имањство,
Те си мого кулу начинити”? -
„Бог ми дао са синови’ стекох,
Још би мого двје начинит’ куле,
А и више и љепше од оне”! 85
Опет вели царе у Стамболу:
„Је л’ истина, што ми људи кажу
Да ти имаш под бијелим двором,
Да ти имаш зелену ливаду,
На ливади зелено језеро, 90
По њој шета девет павунова,
А за њима девет павуница,
А острагу видра велемудра;
Откуд теби зелена ливада,
На ливади зелено језеро; 95
Откуд теби девет павунова,
А за њима девет павуница;
Откуд теби видра велемудра;
Што ја царе у Стамболу неимам”?
Опет Пилип теменах учинио, 100
Па је цару тихо говорио:
„Патишаху, царе у Стамболу,
Штоно шета девет павунова,
А за њима девет павуница,
Оно јесу девет ми синова, 105
А за њима девет невјестица;
Што је царе видра велемудра,
Оно ми је ћерца јединица”.
Кад је царе Пилу разумио,
Он је њему тихо говорио: 110
„На поклон ти Пилип Маџарине
На поклон ти твоји бјели двори,
Под дворима зелена ливада,
На ливади зелено језеро;
На поклон ти девет павунова, 115
А и девет младих павуница;
Још да љепше ти начиниш дворе
Ја ти зато ништ’ учинити нећу;
Поклони ми видру велемудру,
Поклони ми ћерцу јединицу, 120
А за мога јединога сина,
За мог сина младог Усеина”.
Опет Пилип теменах учинио,
Низ образе сузе оборио:
„Ето царе бритка сабља твоја, 125
А ево ти руса глава моја,
Немој мени моје срце драго,
Не цвјели ми девет павунова,
А и младих девет павуница,
Јер ће ми се ожалостит’ дјеца, 130
А за мојом ћерцом јединицом,
Која им је лијепо весеље,
Па ће ми се распустити коло,
И мене ћеш горко окарити.
Ево теби три товара блага, 135
Па ако ћеш царе и четири,
Немој мени ћерце јединице”.
Када види царе у Стамболу,
На то се је цару сажалило,
Поклони му ћерцу јединицу, 140
Поклони му три товара блага,
Пак је царе њему говорио:
„Ајде Пиле својој кући бјелој”.
Теменах је пред њим учинио,
Пак одатле на ноге скочио, 145
Те он иде до дората свога,
Одвеза му улар од халчице,
Пак узјаши претила дорина,
Па он иде својој кули бјелој.
Кад он дође својој кули бјелој, 150
Све пред њега ишетало бише;
Ишетало девет павунова,
И за њима девет павуница,
И десета видра велемудра,
Хоћу рећи девет му синова, 155
А и девет младих невјестица,
И десета ћерца јединица.
Питају га шта је и како је?
Све им бабо по истини каже,
Кад су они бабу разумјели, 160
Велико су весеље чинили,
Баш велико за недјељу дана,
Шенлук чинећ’ и пушкарајући,
Частећи се и вино пијући.
Онда било, сад се спомињало. 165
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
