Pilip Madžarine
Kulu gradi Pilip Madžarine,
Na granici carskoj i ćesarskoj,
Brez izuna cara i ćesara,
Šimlju teše u zlato je meće,
A ekserim’ pozlaćuje glave, 5
Sva je kula zlatom ispunjena,
Sva su vrata od suhoga zlata,
Pod kulom mu zelena livada,
Na livadi zeleno jezero,
Po njoj šeta devet pavunova, 10
A za njima devet pavunica,
I deseta vidra velemudra.
To se čudo podaleko čulo,
To se čulo u Stambol do cara,
Za to čuo care u Stambolu, 15
Pak je care lalam’ besjedio:
„Dvje delije, drage lale moje!
Ajte sinci na granicu ravnu,
Na granicu carsku i ćesarsku,
Zašto Vlaše kulu načinilo, 20
Brez izuna carskog i ćesarskog”.
Pak pođoše do dvje lale silne,
Kad delije Pili dolazile,
Na granicu carsku i ćesarsku,
Dočeka ih Pilip Madžarine, 25
I uhvati konje pod delijam,
Konje vodi u ladne podrume,
A delije u gornje čardake,
Postavlja im gospodsku večeru.
Tudi oni noćcu prenoćili, 30
Pa su Pili tiho govorili:
„Ajde Pile, tebe care zove”.
Kad je Pile rječi razabrao,
Gospodski im ručak napravio,
Sira, ljeba i rumena vina, 35
I onoga ovnovine mesa.
Neće Pile da čeka delija,
Već oprema pretilog dorata,
Pa obuva čizme i kalčine.
A šta ću vam dugo besjediti, 40
Oprema se što se ljepše može.
On uzjaši debela dorina,
Viču njega dvje delije mlade:
„Pričekaj nas Pilip Madžarine,
Dok se i mi napijemo vina. 45
Neće Pilip da čeka delija,
Već ošinu pretilog dorina,
Okreće ga drumom stambolskijem,
Zdravo Pilip ko Stambolu dođe,
On dogoni pod ćoške dorina, 50
Priveza ga pod ćošak za halku,
Pak on ide caru u hodaju,
Kad je Pile cara ugledao,
On poljubi pod njime serdžadu,
I temenah pred njim učinio, 55
Podviv ruke na noge skočio.
Poznade ga care u Stambolu:
„A došo si Pilip Madžarine,
Kamo moje dvje delije mlade”? -
„Eto idu dvje delije mlade, 60
Ostale su u mene ručajuć’”. -
„Je l’ istina Pilip Madžarine,
Je l’ istina, što mi ljudi kažu
Da si bjelu načinio kulu,
Na granici carskoj i ćesarskoj, 65
Brez izuna cara i ćesara”? -
„Patišahu, svečevo koljeno,
Jest istina, što ti ljudi kažu
Da sam bjelu načinio kulu,
Šimlju teso, u zlato je mećo, 70
A ekserim’ pozlaćivo glave,
Vjenčanice od suhoga zlata,
I vrata su od suhoga zlata,
Sva je kula zlatom ispunjena,
Još je ljepša nego tebi kažu, 75
Ni pola ti kazivali nisu,
Bog mi dao izobila blaga,
Pak sam bjelu načinio kulu”.
Veli njemu care u Stambolu:
„Ja bora ti, Pilip Madžarine, 80
Otkud tebi toliko imanjstvo,
Te si mogo kulu načiniti”? -
„Bog mi dao sa sinovi’ stekoh,
Još bi mogo dvje načinit’ kule,
A i više i ljepše od one”! 85
Opet veli care u Stambolu:
„Je l’ istina, što mi ljudi kažu
Da ti imaš pod bijelim dvorom,
Da ti imaš zelenu livadu,
Na livadi zeleno jezero, 90
Po njoj šeta devet pavunova,
A za njima devet pavunica,
A ostragu vidra velemudra;
Otkud tebi zelena livada,
Na livadi zeleno jezero; 95
Otkud tebi devet pavunova,
A za njima devet pavunica;
Otkud tebi vidra velemudra;
Što ja care u Stambolu neimam”?
Opet Pilip temenah učinio, 100
Pa je caru tiho govorio:
„Patišahu, care u Stambolu,
Štono šeta devet pavunova,
A za njima devet pavunica,
Ono jesu devet mi sinova, 105
A za njima devet nevjestica;
Što je care vidra velemudra,
Ono mi je ćerca jedinica”.
Kad je care Pilu razumio,
On je njemu tiho govorio: 110
„Na poklon ti Pilip Madžarine
Na poklon ti tvoji bjeli dvori,
Pod dvorima zelena livada,
Na livadi zeleno jezero;
Na poklon ti devet pavunova, 115
A i devet mladih pavunica;
Još da ljepše ti načiniš dvore
Ja ti zato ništ’ učiniti neću;
Pokloni mi vidru velemudru,
Pokloni mi ćercu jedinicu, 120
A za moga jedinoga sina,
Za mog sina mladog Useina”.
Opet Pilip temenah učinio,
Niz obraze suze oborio:
„Eto care britka sablja tvoja, 125
A evo ti rusa glava moja,
Nemoj meni moje srce drago,
Ne cvjeli mi devet pavunova,
A i mladih devet pavunica,
Jer će mi se ožalostit’ djeca, 130
A za mojom ćercom jedinicom,
Koja im je lijepo veselje,
Pa će mi se raspustiti kolo,
I mene ćeš gorko okariti.
Evo tebi tri tovara blaga, 135
Pa ako ćeš care i četiri,
Nemoj meni ćerce jedinice”.
Kada vidi care u Stambolu,
Na to se je caru sažalilo,
Pokloni mu ćercu jedinicu, 140
Pokloni mu tri tovara blaga,
Pak je care njemu govorio:
„Ajde Pile svojoj kući bjeloj”.
Temenah je pred njim učinio,
Pak odatle na noge skočio, 145
Te on ide do dorata svoga,
Odveza mu ular od halčice,
Pak uzjaši pretila dorina,
Pa on ide svojoj kuli bjeloj.
Kad on dođe svojoj kuli bjeloj, 150
Sve pred njega išetalo biše;
Išetalo devet pavunova,
I za njima devet pavunica,
I deseta vidra velemudra,
Hoću reći devet mu sinova, 155
A i devet mladih nevjestica,
I deseta ćerca jedinica.
Pitaju ga šta je i kako je?
Sve im babo po istini kaže,
Kad su oni babu razumjeli, 160
Veliko su veselje činili,
Baš veliko za nedjelju dana,
Šenluk čineć’ i puškarajući,
Časteći se i vino pijući.
Onda bilo, sad se spominjalo. 165
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
