Пеге (Милета Јакшић)

←Цветку

Пеге Писац: Милета Јакшић

Белином снег је земљу огрно̑ —
Студена Зима не воли црно.

Горда на чисту одору белу,
Не трпи мрља на свом оделу.

На њему као две пеге само:
Некакав путник на друму тамо

И гавран што је пао за пленом,
Ко̑ кап мастила на скуту њеном...

Ал’ када после ветар се диже,
Крилата бура с мећавом стиже,

Олуј је грдне сметове згрно̑,
Испод њих лежи све што је црно:

На белом плашту Зиме чисменке
Више ни једне мрље ни сенке;

Под њим су — Она све чисти, склања —
Оне две пеге: већа и мања...

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 95

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 88 година.