Пеге (Милета Јакшић)
| ←Цветку | Пеге Писац: Милета Јакшић |
Белином снег је земљу огрно̑ —
Студена Зима не воли црно.
Горда на чисту одору белу,
Не трпи мрља на свом оделу.
На њему као две пеге само:
Некакав путник на друму тамо
И гавран што је пао за пленом,
Ко̑ кап мастила на скуту њеном...
Ал’ када после ветар се диже,
Крилата бура с мећавом стиже,
Олуј је грдне сметове згрно̑,
Испод њих лежи све што је црно:
На белом плашту Зиме чисменке
Више ни једне мрље ни сенке;
Под њим су — Она све чисти, склања —
Оне две пеге: већа и мања...
Извор[уреди]
- Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 95
|