Паса Новак мимо Цариграда
И с рањеним братцем Радивојем,
Од града јих нитко не виђаше,
Већ дивојка из хладенца воде.
Ал је Новак братцу говорио: 5
„Радивоја, мој мијели брајне!
Оћемо л' ју погубити младу?"
Радивоја братцу говорио:
„Грихота ју ј' погубити младу,
Већ ти ходи да ју посестримо!” 10
Они су ју посестрили младу;
Новак јој да прстен десне руке,
А Радивој златјену махраму.
И још су јој младој говорили:
„Ај дивојко, наша посестримо, 15
Немој казат никоме од града
Да ј' шал Новак мимо Цариграда
И с рањеним братцем Радивојем!"
Иде млада билу двору свому.
Кад је дошла од града на врата, 20
Завапила иза свега гласа:
„На ноге се, Турци јањичари,
И на ноге, девет братје моје!
Паса Новак мимо Цариграда
И с рањеним братцем Радивојем!” 25
Скочише се девет братје њене,
Се од прише и на голе коње.
Новак в поље, а Турци пред поље;
Новак с поља, а Турци у поље,
Новак в гору, а Турци пред гору. 30
Радивоја братцу говорио:
„Ај, Новаче, мој мијели брајне,
Не морем ти јунак више бижат,
Већ те молим, мој миљахни брајне,
Наслони ме на 'ву витлу јелву, 35
Дај ми в руки бритку сабљу моју,
А ти бижи куда теби бог да,
Ал се врати, мој миљахни брајне,
Пак ћеш моје покопат кошћице!”
Радивоју братац послушао, 40
Наслони га на ту витлу јелву
И даде му бритку сабљу в руки,
А он бижи у гору зелену.
Ал то иду Турци јањичари,
Девет братје млајахне дивојке; 45
Како који редом долиташе,
Сваки своју изгубио главу!
Радивоји бог и срића дала,
Свих је девет редом посикао.
Мало ј' тога вриме постајало, 50
Иде Новак из горе зелене,
Да братове покопа кошћице,
Жива најде братца Радивоју,
Иду они кући пивајући.
