Pasa Novak mimo Carigrada
I s ranjenim bratcem Radivojem,
Od grada jih nitko ne viđaše,
Već divojka iz hladenca vode.
Al je Novak bratcu govorio: 5
„Radivoja, moj mijeli brajne!
Oćemo l' ju pogubiti mladu?"
Radivoja bratcu govorio:
„Grihota ju j' pogubiti mladu,
Već ti hodi da ju posestrimo!” 10
Oni su ju posestrili mladu;
Novak joj da prsten desne ruke,
A Radivoj zlatjenu mahramu.
I još su joj mladoj govorili:
„Aj divojko, naša posestrimo, 15
Nemoj kazat nikome od grada
Da j' šal Novak mimo Carigrada
I s ranjenim bratcem Radivojem!"
Ide mlada bilu dvoru svomu.
Kad je došla od grada na vrata, 20
Zavapila iza svega glasa:
„Na noge se, Turci janjičari,
I na noge, devet bratje moje!
Pasa Novak mimo Carigrada
I s ranjenim bratcem Radivojem!” 25
Skočiše se devet bratje njene,
Se od priše i na gole konje.
Novak v polje, a Turci pred polje;
Novak s polja, a Turci u polje,
Novak v goru, a Turci pred goru. 30
Radivoja bratcu govorio:
„Aj, Novače, moj mijeli brajne,
Ne morem ti junak više bižat,
Već te molim, moj miljahni brajne,
Nasloni me na 'vu vitlu jelvu, 35
Daj mi v ruki britku sablju moju,
A ti biži kuda tebi bog da,
Al se vrati, moj miljahni brajne,
Pak ćeš moje pokopat košćice!”
Radivoju bratac poslušao, 40
Nasloni ga na tu vitlu jelvu
I dade mu britku sablju v ruki,
A on biži u goru zelenu.
Al to idu Turci janjičari,
Devet bratje mlajahne divojke; 45
Kako koji redom dolitaše,
Svaki svoju izgubio glavu!
Radivoji bog i srića dala,
Svih je devet redom posikao.
Malo j' toga vrime postajalo, 50
Ide Novak iz gore zelene,
Da bratove pokopa košćice,
Živa najde bratca Radivoju,
Idu oni kući pivajući.
