О Медуну граду

0001 Подиже се силан Мехмед-паша
0002 од лијепе шехер Подгорице,
0003 су његово триста тевабије,
0004 ижљегоше у Куче камене,
0005 оде градит града на Медуну
0006 да узапти брдску сиротињу,
0007 да их гули и без мила смуди, -
0008 нека знаду ког бича имаду.
0009 К њем’ доходе и брдске војводе,
0010 оне паши даре доношаху,
0011 доцкан дође Дрекаловић Лале,
0012 но му рече силан Мехмед-паша:
0013 „Моја слуго, Дрекаловић Лале!
0014 Љто си ми се, слуго, придоцнио?
0015 Али си ми, слуго, осилио,
0016 те не хајеш за свог господара,
0017 не доходиш, поклон не доносиш?”
0018 Но прозбори Дрекаловић Лале:
0019 „Ја нијесам, пашо, осилио,
0020 него сам ти дома инокостан.”
0021 Ал’ говори силан Мехмед-паша:
0022 „О војводо, Дрекаловић Лале!
0023 А да знаш ли ђевојке лијепе,
0024 ја л’ невјесте скоро доведене,
0025 ја ли какве удовице младе,
0026 којано би паши требовала?”
0027 Говори му Дрекаловић Лале:
0028 „О бога ми, силан Мехмед-паша!
0029 Не знам ниђе лијепе ђевојке,
0030 ни ђевојке нити удовице,
0031 ни невјесте скоро доведене,
0032 теке знадем једину невјесту
0033 за курвићем Бановић Батрићем,
0034 за Батрићем у Васојевиће,
0035 љепоте јој у свијету нејма,
0036 за цара би, пашо, требовала,
0037 ал’ је, пашо, бог зна за јунаком,
0038 њу ти Батрић без јада не даде,
0039 ја без ране, ја без мртве главе,
0040 ја л’ без твоје, ја ли без његове.”
0041 Ал’ то паша ништа не слушаше,
0042 но оправи тридесет тевабијах
0043 и шљегоше на Ријеку Малу,
0044 отидоше у Братоножиће
0045 док дођоше у Васојевиће.
0046 Тако њима враг и удес дао,
0047 ту не бјеше Бановић Батрића,
0048 отишао јунак у тазбину,
0049 у Виниће у Бјелопавлиће.
0050 Батрићеве дворе похараше,
0051 велико му благо покупише,
0052 а вјерну му заробише љубу
0053 и стару му мајку погазише:
0054 отидоше низ Братоножиће.
0055 Док бијела покликнула вила,
0056 баш од Кома високе планине,
0057 по имену Бановића Ђура:
0058 „Зло ти јутро, Бановићу Ђуро!
0059 Зло ти јутро и горе ти било,
0060 е ти Турци дворе похараше
0061 и велико благо покупише,
0062 твоју дивну снашу поробише,
0063 а стару ти мајку прегазише!”
0064 То кад зачу Бановићу Ђуро,
0065 кад разумје што говори вила,
0066 он повикну тридесет овчарах,
0067 док шљегоше у Васојевиће,
0068 ал’ истина све што вила рекла,
0069 пак одоше низ Братоножиће,
0070 гоне трагом без одушка Турке;
0071 док шљегоше на Ријеку Малу,
0072 ти их јасан данак оставио,
0073 а тавна их ноћца прифатила;
0074 ижљегоше у Куче камене,
0075 па говори Бановићу Ђуро:
0076 „Останите, моја дружбо драга!
0077 Останите у трави зеленој,
0078 е ја одох на пашину кулу.”
0079 Оде Ђуро на кулу пашину,
0080 тако њему бог и срећа даде,
0081 ал’ од куле врата затворена,
0082 затворена на незаклопљена.
0083 Он уљезе у пашину кулу,
0084 а то с’ Турци напојили вина
0085 па поспали мртви без зглавја,
0086 и заспао силан Мехмед-паша
0087 на криоцу Батрићевој љуби.
0088 Трже очи Батрићева љуба -
0089 док угледа својега ђевера,
0090 оћаше се подигнути млада,
0091 каконо се вазда научила
0092 све сретати милога ђевера,
0093 ал’ јој махну руком и јаглуком,
0094 док се јунак натраг повратио
0095 те доведе тридесет Брђанах,
0096 уведе их у бијелу кулу,
0097 па тридесет мачах извадише:
0098 стаде шклепет по бијелој кули,
0099 стоји јека по кули тураках,
0100 Мехмед-пашу жива уватише,
0101 а велико покупише благо,
0102 узеше им коње и хатове.
0103 Још да видиш Бановића Ђура,
0104 он узјаха пашинога хата,
0105 пјешке води силна Мехмед-пашу,
0106 за перчин га боса водијаше,
0107 водијаше уз хата његова.
0108 У то шљегли на Ријеку Малу,
0109 ту их тавна ноћца оставила,
0110 а јасан их данак прифатио.
0111 Но још виђи Бановића Ђура,
0112 он одсједа хата пашинога,
0113 а закрочи истог Мехмед-пашу,
0114 па му меће ноге у џепове,
0115 у џепове зелене доламе,
0116 нагони га боса по камену, -
0117 изјах’о га у Васојевиће.
0118 Кад ево т’ им Бановић Батрића,
0119 на далеко брата познавао,
0120 пак је њему братски бесједио:
0121 „Благо мени, мој милосни брате!
0122 Кад си наше осветио дворе,
0123 кад си твоју повратио снашу!”
0124 Ал’ да видиш још Бановић Ђура,
0125 Батрићу је пашу поклонио,
0126 но Батрић га погубит не хоће
0127 тек мучи га за неђељу данах,
0128 и јаше га проз Васојевиће,
0129 за нокте му спице загоњаше,
0130 и тада га натраг оправио.
0131 Сиђе грдан у Куче камене,
0132 ал’ да ти се нагледати, друже,
0133 како паша низ Дољане струже,
0134 а не води друга ђавољега,
0135 сам се чуди ђе изнесе главу,
0136 грдан дође шехер Подгорици,
0137 и ту паша ноћи не заноћи
0138 но утече Скадру под језеро;
0139 и ту паша ноћи не заноћи,
0140 но утече покрај мора сиња,
0141 сам незнано куђ је отишао.
0142 А то сваком баш етако било
0143 ко икада на Брда удрио,
0144 да им љуби на срамоту љубе,
0145 за јуначког црца и оружја.
0146 Тад’ остаде на Медуну града
0147 започета, а не дограђена,
0148 нит’ ће му се игда доградити
0149 док је турског и србаљског уха.