O Medunu gradu

0001 Podiže se silan Mehmed-paša
0002 od lijepe šeher Podgorice,
0003 su njegovo trista tevabije,
0004 ižljegoše u Kuče kamene,
0005 ode gradit grada na Medunu
0006 da uzapti brdsku sirotinju,
0007 da ih guli i bez mila smudi, -
0008 neka znadu kog biča imadu.
0009 K njem’ dohode i brdske vojvode,
0010 one paši dare donošahu,
0011 dockan dođe Drekalović Lale,
0012 no mu reče silan Mehmed-paša:
0013 „Moja slugo, Drekalović Lale!
0014 Ljto si mi se, slugo, pridocnio?
0015 Ali si mi, slugo, osilio,
0016 te ne haješ za svog gospodara,
0017 ne dohodiš, poklon ne donosiš?”
0018 No prozbori Drekalović Lale:
0019 „Ja nijesam, pašo, osilio,
0020 nego sam ti doma inokostan.”
0021 Al’ govori silan Mehmed-paša:
0022 „O vojvodo, Drekalović Lale!
0023 A da znaš li đevojke lijepe,
0024 ja l’ nevjeste skoro dovedene,
0025 ja li kakve udovice mlade,
0026 kojano bi paši trebovala?”
0027 Govori mu Drekalović Lale:
0028 „O boga mi, silan Mehmed-paša!
0029 Ne znam niđe lijepe đevojke,
0030 ni đevojke niti udovice,
0031 ni nevjeste skoro dovedene,
0032 teke znadem jedinu nevjestu
0033 za kurvićem Banović Batrićem,
0034 za Batrićem u Vasojeviće,
0035 ljepote joj u svijetu nejma,
0036 za cara bi, pašo, trebovala,
0037 al’ je, pašo, bog zna za junakom,
0038 nju ti Batrić bez jada ne dade,
0039 ja bez rane, ja bez mrtve glave,
0040 ja l’ bez tvoje, ja li bez njegove.”
0041 Al’ to paša ništa ne slušaše,
0042 no opravi trideset tevabijah
0043 i šljegoše na Rijeku Malu,
0044 otidoše u Bratonožiće
0045 dok dođoše u Vasojeviće.
0046 Tako njima vrag i udes dao,
0047 tu ne bješe Banović Batrića,
0048 otišao junak u tazbinu,
0049 u Viniće u Bjelopavliće.
0050 Batrićeve dvore poharaše,
0051 veliko mu blago pokupiše,
0052 a vjernu mu zarobiše ljubu
0053 i staru mu majku pogaziše:
0054 otidoše niz Bratonožiće.
0055 Dok bijela pokliknula vila,
0056 baš od Koma visoke planine,
0057 po imenu Banovića Đura:
0058 „Zlo ti jutro, Banoviću Đuro!
0059 Zlo ti jutro i gore ti bilo,
0060 e ti Turci dvore poharaše
0061 i veliko blago pokupiše,
0062 tvoju divnu snašu porobiše,
0063 a staru ti majku pregaziše!”
0064 To kad začu Banoviću Đuro,
0065 kad razumje što govori vila,
0066 on poviknu trideset ovčarah,
0067 dok šljegoše u Vasojeviće,
0068 al’ istina sve što vila rekla,
0069 pak odoše niz Bratonožiće,
0070 gone tragom bez oduška Turke;
0071 dok šljegoše na Rijeku Malu,
0072 ti ih jasan danak ostavio,
0073 a tavna ih noćca prifatila;
0074 ižljegoše u Kuče kamene,
0075 pa govori Banoviću Đuro:
0076 „Ostanite, moja družbo draga!
0077 Ostanite u travi zelenoj,
0078 e ja odoh na pašinu kulu.”
0079 Ode Đuro na kulu pašinu,
0080 tako njemu bog i sreća dade,
0081 al’ od kule vrata zatvorena,
0082 zatvorena na nezaklopljena.
0083 On uljeze u pašinu kulu,
0084 a to s’ Turci napojili vina
0085 pa pospali mrtvi bez zglavja,
0086 i zaspao silan Mehmed-paša
0087 na kriocu Batrićevoj ljubi.
0088 Trže oči Batrićeva ljuba -
0089 dok ugleda svojega đevera,
0090 oćaše se podignuti mlada,
0091 kakono se vazda naučila
0092 sve sretati miloga đevera,
0093 al’ joj mahnu rukom i jaglukom,
0094 dok se junak natrag povratio
0095 te dovede trideset Brđanah,
0096 uvede ih u bijelu kulu,
0097 pa trideset mačah izvadiše:
0098 stade šklepet po bijeloj kuli,
0099 stoji jeka po kuli turakah,
0100 Mehmed-pašu živa uvatiše,
0101 a veliko pokupiše blago,
0102 uzeše im konje i hatove.
0103 Još da vidiš Banovića Đura,
0104 on uzjaha pašinoga hata,
0105 pješke vodi silna Mehmed-pašu,
0106 za perčin ga bosa vodijaše,
0107 vodijaše uz hata njegova.
0108 U to šljegli na Rijeku Malu,
0109 tu ih tavna noćca ostavila,
0110 a jasan ih danak prifatio.
0111 No još viđi Banovića Đura,
0112 on odsjeda hata pašinoga,
0113 a zakroči istog Mehmed-pašu,
0114 pa mu meće noge u džepove,
0115 u džepove zelene dolame,
0116 nagoni ga bosa po kamenu, -
0117 izjah’o ga u Vasojeviće.
0118 Kad evo t’ im Banović Batrića,
0119 na daleko brata poznavao,
0120 pak je njemu bratski besjedio:
0121 „Blago meni, moj milosni brate!
0122 Kad si naše osvetio dvore,
0123 kad si tvoju povratio snašu!”
0124 Al’ da vidiš još Banović Đura,
0125 Batriću je pašu poklonio,
0126 no Batrić ga pogubit ne hoće
0127 tek muči ga za neđelju danah,
0128 i jaše ga proz Vasojeviće,
0129 za nokte mu spice zagonjaše,
0130 i tada ga natrag opravio.
0131 Siđe grdan u Kuče kamene,
0132 al’ da ti se nagledati, druže,
0133 kako paša niz Doljane struže,
0134 a ne vodi druga đavoljega,
0135 sam se čudi đe iznese glavu,
0136 grdan dođe šeher Podgorici,
0137 i tu paša noći ne zanoći
0138 no uteče Skadru pod jezero;
0139 i tu paša noći ne zanoći,
0140 no uteče pokraj mora sinja,
0141 sam neznano kuđ je otišao.
0142 A to svakom baš etako bilo
0143 ko ikada na Brda udrio,
0144 da im ljubi na sramotu ljube,
0145 za junačkog crca i oružja.
0146 Tad’ ostade na Medunu grada
0147 započeta, a ne dograđena,
0148 nit’ će mu se igda dograditi
0149 dok je turskog i srbaljskog uha.