Ој старојко, стари арамлијо,
како смо ти били поручили,
када појдеш код нас за девојћу,
ти да појдеш сас троје кочије,
једне да су од злато сљијене, 5
друђе да су од шимшир плетене,
треће да су од врбово прутје.
Штоно јесу од злато сљијене,
оне да су за нашу девојку,
штоно јесу с шимшир оплетене, 10
оне да су за младога кума,
штоно јесу од врбово прутје,
оне да су за старога свата.
Неси дошал сас троје кочије,
неси позвал из село комшије, 15
веч си позвал из гору будале,
ми појемо, они не слушају,
ми играмо, они не гледају,
подремали како коњетине,
полегали како волетине, 20
напасли се траву белушину,
напили се воду мутљетину,
па не знају одокле дојдоше,
па ми на њи да смо калавузи.
ЉР
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Свадбене песме сврљишког краја, Главни и одговорки уредник Сретен Петровић; Приредио Недељко Богдановић; Записивачи Радослав Раденковић, Недељко Богдановић, Валентина Стојиљковић, Дамир Јоцић, Гордана Ђорић, Љубиша Рајковић, Слађана Степановић, Ивана Ранђеловић, Драгиша Петковић; Етно-културолошка радионица, Сврљиг 1995., стр. XX.
