Отмица и избављање сестре Цмиљанића

Извор: Викизворник


Отмица и избављање сестре Цмиљанића

0001 Чета се је мала подизала
0002 Од Удбиња и турске крајине,
0003 Није чета ного војска ст ћа:
0004 Има триста и тридест Тураках
0005 И пред њима будалина Тале,
0006 А за Талом Танковић Османе,
0007 За Османом Огојеновићу,
0008 Који носи оклоп гвожђе љуто,
0009 За њим је свиња Нађилима,
0010 Колико је ћила угојила,
0011 Држи главу спрема господара,
0012 Пљену бача прео господара,
0013 А за свињом стари Ћеванага,
0014 За старином сва остала војска.
0015 Отидоше ђеленом планином
0016 Док дођоше лугу котарскоме.
0017 Ту је војска трудна починула,
0018 Па се Турци збора доватише.
0019 Но да рече стари Ћеванага:
0020 „Куђе сте се, Турци подигнули?”
0021 Но да рече будалина Тале:
0022 „Ми хоћемо,хађо, на Котаре;
0023 Ја сам јучер био на Котаре,
0024 И не бјеше дома Котаранах,
0025 Дома није Цмиљанић Илије,
0026 Ни његова Мирка ни Милинка ─
0027 Отишли су сви три преко мора,
0028 Преко мора сви три у ћесара,
0029 Да захиру носи за Котаре,
0030 Но је дома Јанковић Стојана
0031 Су његово тридест Котаранах,
0032 Дома није Ћоперовић Сима
0033 Су његово триста јарамазах,
0034 Но на друму караулу чува.
0035 Јошт има Цмиљанића сека,
0036 По имену Анђуша ђевојка,
0037 Фина ли је, јад је задесио!
0038 Ако би ни Бог и срећа дала
0039 Да влахињу младу заробимо,
0040 Јошт ви је неожењен Тале,
0041 Да’те ми ју за вјерену љубу,
0042 Ја ћу вама два товара блага!”
0043 Тадер рече стари Ћефанага:
0044 „Прођ’ се, Тале, жалосн[а] ти мајка!
0045 Слуша’, Тале, јаде да ти кажем:
0046 Има мене сто и тридест љетах,
0047 И удрисмо, Тале, на Котаре,
0048 Све Котаре похарасмо рамне;
0049 Кад дођосмо у тијесне кланце,
0050 Удрише ни котарске делије
0051 Око Вука и око Стојана.
0052 Ђе удрише, ту се споменуше,
0053 Посјекоше стотину Тураках.
0054 Ја утекох с нешто у планину.
0055 Метали смо руке на отаре
0056 Да нећемо никад на Котаре,
0057 А ти велиш јутрос да удримо ─
0058 Ту ћемо ти погинути, Тале!”
0059 Сва је турска војска похрлила,
0060 И удрише зором на Котаре,
0061 Редом пале куле и чардаке,
0062 Посјекоше дванаест старацах
0063 До бијеле Цмиљанића куле;
0064 И на кулу Турци ударише.
0065 Најпрви је свиња Нађилина
0066 С његовом велом тевабијом.
0067 Но на кулу слуга Радовица,
0068 Који чува Цмиљанића благо,
0069 А на кулу пушка Лазарина,
0070 Литру прима праха зеленога
0071 И шеснаест зрнах од олова.
0072 Радојица танком пушком гађе
0073 И обали петнаест Тураках
0074 Док од куле свињу отиснуо.
0075 Па три пута слуга пушком гађе
0076 И обали тридесет [Тураках].
0077 Но кеиса Огојеновићу,
0078 И од куле саломио врата,
0079 И излеже на бијелу кулу,
0080 И посјече Радовицу слугу,
0081 Па по кули покупио благо,
0082 И зароби Цмиљанића секу,
0083 Па се отлен натраг поврну.
0084 На гувно се купе Јанковића,
0085 Ту доносе г[л]аве и сићара;
0086 Доведоше секу Цмиљанића
0087 И ђевојку Талу поклонише.
0088 Мучи млада, ништа не говори,
0089 Но говори стари Ћефанага:
0090 „Што си ми се, снахо, осјетила,
0091 Али си се, снахо, препанула,
0092 Е нијеси свате даровала?”
0093 Но му [м]лада ријеч говорила:
0094 „Хајде отален, тари Ћефанага,
0095 Ја нијесам всето безродница,
0096 Имам баба Цмиљанић Илију
0097 И Илиј’на Мирка и Милинка,
0098 Иако их у двор данас нема,
0099 И данас те у дворове доћи;
0100 Имам стрица Јанковић Стојана,
0101 Су његово тридест Котаранах,
0102 Доиграће зеленом планином;
0103 Имам тетка Ћоперовић Сима,
0104 Су његово триста јарамазах,
0105 Сад те доћи у тијесне кланце,
0106 Ту се хоте дароват’ сватови,
0107 Заклате се око робља свога,
0108 Ту ће стати цака џефердарах,
0109 Оће бити мука од Турчина!”
0110 А тадер се Турци препадоше,
0111 Побјегоше Турци из Котарах.
0112 Оно зачу Ћоперовић Симо,
0113 С ајдуцима уфатио кланце,
0114 И на себе напуштили Турке
0115 И с Турцима кавгу учинили;
0116 Оно зачу Јанковић Стојане,
0117 Он доигра с тридест Котаранах,
0118 Теке дође, кавгу заметнуо.
0119 Од Турака веле јаде граде.
0120 Мало било много не трајало,
0121 Али Илија из Ћесара дође.
0122 Кад видио јаде од Котарах,
0123 Па потрча трагом за Турцима,
0124 Мало иде, сустиже их;
0125 Теке дође, па им ударио.
0126 Ту отеше робље свеколико,
0127 Посјекоше стотину Тураках,
0128 Оно друго бјежи планинама.
0129 Но да видиш Цмиљанића Мирка,
0130 Кад увати старца Ћеванагу
0131 Без никакве ране на јунака,
0132 Доведе га међу браћом жива.
0133 Кад га виђе Цмиљанића сека,
0134 Па је брату сека говорила:
0135 „Удри, Мирко, живота ти мога,
0136 Посијеци стару всетрину,
0137 Који ми је много јада зада!”
0138 Ману сабљом, посјече му главу,
0139 И велики шемлек ударише.
0140 И то било кад се је чинило.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.