Опклада од Кратова Рада с Јеми - Каралијом

Вино пије Кратоња Радоња
Са Турчином, Јеми-Каралијом:
Ал' говори Јеми Каралија:
„Ој бога вам, моја децо драга,
„Кол'ко има до Новога града?“ -
„Ој Турчине, Јеми-Каралија,
„Не питај нас за Новога града,
„Већ ти питај нашег господара,
„Господара, од Кратова Рада.
„Раде иде често у Новога,
„Те он мења коње по Новоме."
Ал' беседи Јеми Каралија:
„Ој бога ти, Кратоња Радоња,
„Колко има одавде до Нова?" -
„Ој Турчине, Јеми-Каралија,
„Кад ме питаш, хоћу да ти кажем:
„Лошу коњу и лошу јунаку
„За недељу да оде у Нови,
„А за другу да из Нова дође,
„Добру коњу и добру јунаку
„Дан да оде, за други да дође,
„А менека и мом кара-вранцу
„Дан да одем и натраг да дођем.“
Ал' беседи Јеми Каралија:
„Јеси чуо, Кратоња Радоњә,
„Ако сутра одеш у Новога,
„Ако одеш и ти натраг дођеш,
„Даһу тебе дворе и тимаре,
„И даћу ти резнице и благо,
„И на мору девет ваљарица,
„На Дунаву девет воденица,
„Моју вредну на мегдану главу."
Ал' беседи од Кратова Раде:
„Ој Турчине, Јеми-Каралија,
„Ако одем па натраг не дођем,
„Даһу тебе дворе и тимаре,
„И у двору моју љубу Мару,
„Моју вредну на мегдана главу.“
Пише рујна за опкладу вина.
Кад је било вече о вечери,
Ал' беседи од Кратова Раде:
„Ој Турчине, Јеми-Каралија,
„Ми хајдемо нашем двору белом
„Мене ј' сутра време путовати."
Па одоше сваки своме двору.
Изилази Мара, лепа Мара,
Па изнела свећу арзована,
П' она чека Рада господара.
Ал' беседи од Кратова Раде:
„Аој' Маро, моја љубо верна,
„Лудо сам се опкладио с Турци,
„Лудо хоћу да изгубим главу,
„Да ја идем сутра у Новога;
„Ако одем, па натраг не дођем,
„Да му дадем дворе и тимаре,
„И у двору тебе љубу, Мару,
„Моју вредну на мегдана главу;
„Ако одем, па ја натрае дођем,
„Да ми даде дворе и тимаре,
„И да даде резнице и благо,
„И на мору девет вараљица,
„На Дунаву девет воденица,
„Турску вредну на мегдана главу.
„Већ устани, моја љубо Маро,
„Па окупај добра кара-вранца
„Хладном водом и раким сапуном."
То је Мара саслушала Рада.
Уранила Мара, лепа Мара,
Окупала добра кара-вранца,
Код њега се сита наплакала:
„Чујеш ли ме, добар-кара-вранче,
„Ако данас одеш у Новога,
„Ако одеш и ти натраг дођеш,
„И донесеш господара мога,
„Оплешћу ти јасле шимширове,
„И у јасле смиља и босиљка;
„Ако одеш, па натраг не дођеш,
„Оплешћу ти јасле јадикове,
„И у јасла чемерике траве,
„Дан да гризеш, а два да болујеш.“
П' онда оде Раду господару,
Жао јој је да пробуди Рада.
Она седе Раду чело главе,
Сузе рони уз пребело лице.
Одрони се суза од образа,
Паде Раду на пребело лице.
Кад се трже Раде ода санка,
Проговара од Кратова Раде:
„Ао Маро, моја љубо верна,
„Брже си се преволела Турком,
„Што ме ниси рано пробудила?“
Коња игра Кратоња Радоња
Испред двора Јеми-Каралија ,
„Ој турчине, Јеми-Каралија,
„Немој рећи да сам порано."
Коња игра Кратоња Радоња,
Коња игра, Овчје поље дође,
Коња игра, Овчје поље пређе,
Коња игра, Бенђур гору дође,
Коња игра, Бенђур гору пређе,
Умаши се у Косово равно,
Коња игра, и Косово пређе,
Коња игра, Овчје поље дође,
Коња игра, Овчје поље пређе.
Платно беле Новарске бељаре,
Божју им је помоћ називао:
„Божја помоћ, Новарске бељаре.“ -
„Бог да даде, делијо не знана." -
„Је ли вама кому добу сунце?“ -
Бог ми с тобом, делијо не знана,
„Још тек није ручаница права.
„Већ ти сиђи доле са коњица,
„Протри коњу мало заушник,
„Поведи та и тамо, и амо,
Ви'ш, да ти се коњиц заморио.“
Сиђе Раде доле са коњица,
Протре коњу мало заушнике,
Поведе га и тамо, и амо.
Коња игра Кратоња Радоња,
Право иде ходи у џамију:
Пиши мене ситну књигу, хоџо,
„ У који сат дођох у Новога,
„У који ћу из Нова изаћи."
Ал' говори хоџа у џамији:
„Не могу ти књигу написати,
„Хоћ' да иде хоџа на џамију,
„На џамију, ди клањају Турци.
- „Е тако ме не ујели вуци
„У џамији, ди клањају Турци!“ -
Ал' беседи Кратоња Радоња:
„Бре пиши ми ситну књигу, хоџо,
Менека је голема невоља,
„Видиш хоџо, бүздована мога?
„Док те станем ударати с њиме,
„Брзо ћеш ми књигу написати."
Пише њему ситну књигу оџа:
„Здрав, Радоња, отиш'о до двора
„И здрав Мари легао на руку."
Коња игра Кратоња Радоња,
Коња игра, Овчје поље дође,
Коња игра, Овчје поље пређе,
Умаши се у Косово равно,
Коња игра, и Косово пређе,
Сусрео је до два калуђера.
Ал' говори Кратоња Радоња:
„Аој мене и до бога мога,
„Ди ја сретох до два калуђера,
„А нисам их даривао даром,
„Нису мене благослова дали."
Па се врати Кратоња Радоња,
Сустиг'о је до два калуђера
Баш под Новим, на капији првој:
Њих двојица, два дуката жута.
Они су му благослова дали:
„Здрав, Радоња, отиш'о до двора
„И здрав Мари легао на руку."
Коња игра Кратоња Радоња,
Коња игра, Овчје поље дође,
Коња игра, Овчје поље пређе,
Умаши се у Косово равно,
Коња игра и Косово пређе,
Коња игра, Бенђур гору дође,
Коња игра, Бенђур гору пређе,
Коња игра, Овчје поље дође,
Коња игра, Овчје поље пређе. -
Али иде Јеми Каралија:
„Ао Маро, моја љубо верна,
„Ни ту Рада, ни од Рада трага,
„Већ намештај мекану постељу.“
Теке они у речи биjaxy,
Али Раде пред дворове дође.
Ал' беседи Јеми Каралија:
„Ој бога ти, Кратоња Радоња,
„Ја се нисам с тобом опкладио,
„Да ти мењаш коње по Новоме,
„На ком одеш, на оном да дођеш.“
Ал' говори Кратоња Радоња:
„Аој Маро моја љубо верна,
„Узми, Маро, срнајли-махраму,
„Па ти протри добра кара-вранца.“
Узе Мара срнајли-махраму,
П' она протре добра кара-вранца,
Онај вранац, к'о и што је био.
Кад то виде Јеми Каралија,
Он му даде дворе и тимаре,
И даде му резнице и благо,
И на мору девет ваљарица,
На Дунаву девет воденица ,
Турску вредну на мегдану главу.

Извор

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 114-120.