Opklada od Kratova Rada s Jemi - Karalijom

Vino pije Kratonja Radonja
Sa Turčinom, Jemi-Karalijom:
Al' govori Jemi Karalija:
„Oj boga vam, moja deco draga,
„Kol'ko ima do Novoga grada?“ -
„Oj Turčine, Jemi-Karalija,
„Ne pitaj nas za Novoga grada,
„Već ti pitaj našeg gospodara,
„Gospodara, od Kratova Rada.
„Rade ide često u Novoga,
„Te on menja konje po Novome."
Al' besedi Jemi Karalija:
„Oj boga ti, Kratonja Radonja,
„Kolko ima odavde do Nova?" -
„Oj Turčine, Jemi-Karalija,
„Kad me pitaš, hoću da ti kažem:
„Lošu konju i lošu junaku
„Za nedelju da ode u Novi,
„A za drugu da iz Nova dođe,
„Dobru konju i dobru junaku
„Dan da ode, za drugi da dođe,
„A meneka i mom kara-vrancu
„Dan da odem i natrag da dođem.“
Al' besedi Jemi Karalija:
„Jesi čuo, Kratonja Radonjә,
„Ako sutra odeš u Novoga,
„Ako odeš i ti natrag dođeš,
„Daһu tebe dvore i timare,
„I daću ti reznice i blago,
„I na moru devet valjarica,
„Na Dunavu devet vodenica,
„Moju vrednu na megdanu glavu."
Al' besedi od Kratova Rade:
„Oj Turčine, Jemi-Karalija,
„Ako odem pa natrag ne dođem,
„Daһu tebe dvore i timare,
„I u dvoru moju ljubu Maru,
„Moju vrednu na megdana glavu.“
Piše rujna za opkladu vina.
Kad je bilo veče o večeri,
Al' besedi od Kratova Rade:
„Oj Turčine, Jemi-Karalija,
„Mi hajdemo našem dvoru belom
„Mene j' sutra vreme putovati."
Pa odoše svaki svome dvoru.
Izilazi Mara, lepa Mara,
Pa iznela sveću arzovana,
P' ona čeka Rada gospodara.
Al' besedi od Kratova Rade:
„Aoj' Maro, moja ljubo verna,
„Ludo sam se opkladio s Turci,
„Ludo hoću da izgubim glavu,
„Da ja idem sutra u Novoga;
„Ako odem, pa natrag ne dođem,
„Da mu dadem dvore i timare,
„I u dvoru tebe ljubu, Maru,
„Moju vrednu na megdana glavu;
„Ako odem, pa ja natrae dođem,
„Da mi dade dvore i timare,
„I da dade reznice i blago,
„I na moru devet varaljica,
„Na Dunavu devet vodenica,
„Tursku vrednu na megdana glavu.
„Već ustani, moja ljubo Maro,
„Pa okupaj dobra kara-vranca
„Hladnom vodom i rakim sapunom."
To je Mara saslušala Rada.
Uranila Mara, lepa Mara,
Okupala dobra kara-vranca,
Kod njega se sita naplakala:
„Čuješ li me, dobar-kara-vranče,
„Ako danas odeš u Novoga,
„Ako odeš i ti natrag dođeš,
„I doneseš gospodara moga,
„Oplešću ti jasle šimširove,
„I u jasle smilja i bosiljka;
„Ako odeš, pa natrag ne dođeš,
„Oplešću ti jasle jadikove,
„I u jasla čemerike trave,
„Dan da grizeš, a dva da boluješ.“
P' onda ode Radu gospodaru,
Žao joj je da probudi Rada.
Ona sede Radu čelo glave,
Suze roni uz prebelo lice.
Odroni se suza od obraza,
Pade Radu na prebelo lice.
Kad se trže Rade oda sanka,
Progovara od Kratova Rade:
„Ao Maro, moja ljubo verna,
„Brže si se prevolela Turkom,
„Što me nisi rano probudila?“
Konja igra Kratonja Radonja
Ispred dvora Jemi-Karalija ,
„Oj turčine, Jemi-Karalija,
„Nemoj reći da sam porano."
Konja igra Kratonja Radonja,
Konja igra, Ovčje polje dođe,
Konja igra, Ovčje polje pređe,
Konja igra, Benđur goru dođe,
Konja igra, Benđur goru pređe,
Umaši se u Kosovo ravno,
Konja igra, i Kosovo pređe,
Konja igra, Ovčje polje dođe,
Konja igra, Ovčje polje pređe.
Platno bele Novarske beljare,
Božju im je pomoć nazivao:
„Božja pomoć, Novarske beljare.“ -
„Bog da dade, delijo ne znana." -
„Je li vama komu dobu sunce?“ -
Bog mi s tobom, delijo ne znana,
„Još tek nije ručanica prava.
„Već ti siđi dole sa konjica,
„Protri konju malo zaušnik,
„Povedi ta i tamo, i amo,
Vi'š, da ti se konjic zamorio.“
Siđe Rade dole sa konjica,
Protre konju malo zaušnike,
Povede ga i tamo, i amo.
Konja igra Kratonja Radonja,
Pravo ide hodi u džamiju:
Piši mene sitnu knjigu, hodžo,
„ U koji sat dođoh u Novoga,
„U koji ću iz Nova izaći."
Al' govori hodža u džamiji:
„Ne mogu ti knjigu napisati,
„Hoć' da ide hodža na džamiju,
„Na džamiju, di klanjaju Turci.
- „E tako me ne ujeli vuci
„U džamiji, di klanjaju Turci!“ -
Al' besedi Kratonja Radonja:
„Bre piši mi sitnu knjigu, hodžo,
Meneka je golema nevolja,
„Vidiš hodžo, bүzdovana moga?
„Dok te stanem udarati s njime,
„Brzo ćeš mi knjigu napisati."
Piše njemu sitnu knjigu odža:
„Zdrav, Radonja, otiš'o do dvora
„I zdrav Mari legao na ruku."
Konja igra Kratonja Radonja,
Konja igra, Ovčje polje dođe,
Konja igra, Ovčje polje pređe,
Umaši se u Kosovo ravno,
Konja igra, i Kosovo pređe,
Susreo je do dva kaluđera.
Al' govori Kratonja Radonja:
„Aoj mene i do boga moga,
„Di ja sretoh do dva kaluđera,
„A nisam ih darivao darom,
„Nisu mene blagoslova dali."
Pa se vrati Kratonja Radonja,
Sustig'o je do dva kaluđera
Baš pod Novim, na kapiji prvoj:
Njih dvojica, dva dukata žuta.
Oni su mu blagoslova dali:
„Zdrav, Radonja, otiš'o do dvora
„I zdrav Mari legao na ruku."
Konja igra Kratonja Radonja,
Konja igra, Ovčje polje dođe,
Konja igra, Ovčje polje pređe,
Umaši se u Kosovo ravno,
Konja igra i Kosovo pređe,
Konja igra, Benđur goru dođe,
Konja igra, Benđur goru pređe,
Konja igra, Ovčje polje dođe,
Konja igra, Ovčje polje pređe. -
Ali ide Jemi Karalija:
„Ao Maro, moja ljubo verna,
„Ni tu Rada, ni od Rada traga,
„Već nameštaj mekanu postelju.“
Teke oni u reči bijaxy,
Ali Rade pred dvorove dođe.
Al' besedi Jemi Karalija:
„Oj boga ti, Kratonja Radonja,
„Ja se nisam s tobom opkladio,
„Da ti menjaš konje po Novome,
„Na kom odeš, na onom da dođeš.“
Al' govori Kratonja Radonja:
„Aoj Maro moja ljubo verna,
„Uzmi, Maro, srnajli-mahramu,
„Pa ti protri dobra kara-vranca.“
Uze Mara srnajli-mahramu,
P' ona protre dobra kara-vranca,
Onaj vranac, k'o i što je bio.
Kad to vide Jemi Karalija,
On mu dade dvore i timare,
I dade mu reznice i blago,
I na moru devet valjarica,
Na Dunavu devet vodenica ,
Tursku vrednu na megdanu glavu.

Izvor

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 114-120.