Сиђеле су три ђевојке.
Павле, ђавле, не гледај ме,
Не смиј се на ме.[1]
Једна другој говорила,
Што би која најволија; 5
Најстарија говорила:
"Ја бих брата најволија."
А друга је говорила:
"Ја бих ђердан најволија."
А најмлађа говорила: 10
"Луде ли сте, другарице!
"Ја бих драга најволија;
"Драги ће ми ђердан купит?,
"А свакако брата имам."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 345-346.
