Ђевојка је звјезду сестримила:
„Богом сестро, звјездо преходнице?
„Преходиш ли с исток до запада?
„Долазиш ли над Ерцеговину,
„И виђаш ли Ерцега Стјепана? 5
„Стоје ли му двори отворени
„И у двору коњи оседлани?
„Спрема ли се, хоће л' по ђевојку?"
Звјезда њојзи тихо одговара:
„Ој Богами, лијепа ђевојко! 10
„Ја преходим с исток' до запада,
„И долазим над Ерцеговину,
„Виђела сам Ерцега Стјепана,
„Б'јели су му двори отворени
„И у двору коњи оседлани, 15
„Он се спрема, хоће по ђевојку;
„Али не ће по те, већ по другу;
„Тебе куде троји просиоци:
„Једни кажу, ода зла си рода;
„Други кажу, љута, као гуја, 20
„Трећи кажу, санљива, дремљива."
Љуто куне лијепа ђевојка:
„Који каже, да сам од зла рода,
„Не имао од срца порода!
„Који каже, љута као гуја, 25
„Гује му се око срца виле!
„У перчину љето љетовале,
„У њедрима зиму зимовале!
„Који л' каже, санљива, дремљива,
„Боловао девет годин' дана, 30
„Не имао у болести санка!"
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 570-571.
