Заљуби се момче и диевојче
У прољеће у најлиепше доба,
Кад горица листом пролислава
А земљица зеленом травицом,
Кад чобани на планину јаве. — 5
Појавио Омере чобане,
Остала му Омерка диевојка.
Сретају је три Турчина млада,
Она их је Богом братимила:
„Богом браћо три Турчина млада, 10
„Понесте ми листак књигу биелу,
„Кад будете на сриед горе црне
„Погледајте с десне на лијево,
„Видиет' ћете златоруне овце
„И пред њима Омере чобане, 15
„За пасом му шара пушка мала,
„А у руци сребрна свирала,
„Подајте му листак књигу биелу.“
То јој они за Бога примили,
Понесоше листак књигу биелу. 20
Кад су били на сриед горе црне
Погледаше с десне на лијево,
Угледаше Омера чобана,
Дадоше му листак књиге биеле.
Кад је Омер књигу сагледао, 25
Горицу је Богом посестрио:
„Вај горице по Богу сестрице,
„Причувај ми биело стадо моје
„Да га мрки не престраши вуће,
„Да га жарко не приплане сунце, 30
„Док ја одем старој мојој мајци!“
Гора шкрипа те му сладо штика,
Листак пада те га разузбија.
Оде Омер двору бијеломе.
Пита њега остариела мајка: 35
„Вај Омере неношено перје,
„Хоћеш рано да т' ожени мајка
„Јал' с Влахињом, јали с Бунијевком,
„Јали с оном танахном Латинком?“
На то вели Омере чобане: 40
„Шта ће мени муњена Буњевка,
„Која није ништа научила
„Нег тиерати по драчи јарење?
„Шта ли ће ми танахна Латинка,
„Која није ништа научила 45
„Нег вирили кули кроз пенџере
„Како једре по мору бродови?
„Нег ја хоћу Омерку диевојку,
„Којој ја сам обиљежје дао,
„Дао сам јој двије бурме златне!“ 50
