Zaljubi se momče i dievojče
U proljeće u najliepše doba,
Kad gorica listom prolislava
A zemljica zelenom travicom,
Kad čobani na planinu jave. — 5
Pojavio Omere čobane,
Ostala mu Omerka dievojka.
Sretaju je tri Turčina mlada,
Ona ih je Bogom bratimila:
„Bogom braćo tri Turčina mlada, 10
„Poneste mi listak knjigu bielu,
„Kad budete na sried gore crne
„Pogledajte s desne na lijevo,
„Vidiet' ćete zlatorune ovce
„I pred njima Omere čobane, 15
„Za pasom mu šara puška mala,
„A u ruci srebrna svirala,
„Podajte mu listak knjigu bielu.“
To joj oni za Boga primili,
Ponesoše listak knjigu bielu. 20
Kad su bili na sried gore crne
Pogledaše s desne na lijevo,
Ugledaše Omera čobana,
Dadoše mu listak knjige biele.
Kad je Omer knjigu sagledao, 25
Goricu je Bogom posestrio:
„Vaj gorice po Bogu sestrice,
„Pričuvaj mi bielo stado moje
„Da ga mrki ne prestraši vuće,
„Da ga žarko ne priplane sunce, 30
„Dok ja odem staroj mojoj majci!“
Gora škripa te mu slado štika,
Listak pada te ga razuzbija.
Ode Omer dvoru bijelome.
Pita njega ostariela majka: 35
„Vaj Omere nenošeno perje,
„Hoćeš rano da t' oženi majka
„Jal' s Vlahinjom, jali s Bunijevkom,
„Jali s onom tanahnom Latinkom?“
Na to veli Omere čobane: 40
„Šta će meni munjena Bunjevka,
„Koja nije ništa naučila
„Neg tierati po drači jarenje?
„Šta li će mi tanahna Latinka,
„Koja nije ništa naučila 45
„Neg virili kuli kroz pendžere
„Kako jedre po moru brodovi?
„Neg ja hoću Omerku dievojku,
„Kojoj ja sam obilježje dao,
„Dao sam joj dvije burme zlatne!“ 50
