Два се млади пуно заволели,
Омер момче и Омера Мерима.
Дође време Омер да се жени,
проговара Омерова мајка:
„Да узмемо Фатиму девојћу, 5
више носи Фата оди злата.“
Омер не сте мајћу да си препре,
те си узме Фатиму девојћу.
Кад је чула Омера Мерима,
она леже у кревете меке, 10
и си умре никад да је нема
од љубави за Омер момчето.
Певач и место записа
Референце
Извор
Божидар Ј. Здравковић: Од Алачев Чивлика до Великог Јовановца, Музеј Понишавља, Пирот, 1976., стр. 94.