Dva se mladi puno zavoleli,
Omer momče i Omera Merima.
Dođe vreme Omer da se ženi,
progovara Omerova majka:
„Da uzmemo Fatimu devojću, 5
više nosi Fata odi zlata.“
Omer ne ste majću da si prepre,
te si uzme Fatimu devojću.
Kad je čula Omera Merima,
ona leže u krevete meke, 10
i si umre nikad da je nema
od ljubavi za Omer momčeto.
Pevač i mesto zapisa
Reference
Izvor
Božidar J. Zdravković: Od Alačev Čivlika do Velikog Jovanovca, Muzej Ponišavlja, Pirot, 1976., str. 94.