Одметну се ага Хасан ага
Одметну се ага Хасан ага
Низ Котаре да купи хараче,
Купио их девет годин' дана,
Кад настала десета година,
Пише књигу Хасанагиница: 5
»Господару, ага Хасан ага,
Што не идеш двору бијеломе,
Твоји су се двори обранили,
Твоја су се дјеца ужељела,
Твоја ти се постарјела мајка 10
И твоја се љуба порушила«.
Одговара ага Хасан ага:
»Ах, не лудуј, вјерна љубо моја,
Љепше овђе него код свог двора,
Вино пијем, Котаркиње љубим«. 15
Она њему другу отписује:
»Ако љубиш Котаркиње младе
И ја љубим будимског диздара
И његову дјецу јаничаре«.
Кад је ага књигу проучио, 20
Нема када коња оседлати,
Нема када ни чизме обући,
Већ се баца на гола коњица,
Право оде двору бијеломе.
У лијепа доба долазио, 25
По акшаму, међу јацијама,
Ситно куца алком на вратима:
»Отвор' врата, Хасанагинице,
Ево теби будимског диздара
И његове дјеце јарничара«. 30
— »Хајд' отален, једна будалино,
Ако сам се аги нашалила,
Не би ли га како домамила,
Нијесам се млада помамила!«
»Отвор' врата, вјерна љубо моја, 35
Ја сам главом ага Хасан ага«.
»Кад си главом ага Хасан ага,
Баци мени какво обиљежје,
Да ја видим да си Хасан ага«,
Још говори ага Хасан ага: 40
»Ево теби прстен преломјени,
Кад сам био у бијелу двору,
Играсмо се игре свакојаке
И у игри прстен преломио:
Комад оста у сандуку твоме, 45
Други комад у ђуздану моме,
Ево теби комад од прстена,
Моја љубо, отвори ми врата!«
Она сиђе те отвори врата,
Коња води у подруме доње, 50
Хасан агу на бијелу кулу,
Изнесе му вечер вечерати,
Б’јела хљеба и црвена лука;
»Једи, аго, болахан га јео,
Ја сам јела девет годин' дана, 55
Ја сам јела са ђечицом твојом,
Није знала ни мајчица моја!«