[Облага се јунак Денко]
Облага се јунак Денко
сас убаво јасно Слнце:
кој ће кога да претече,
да претече на крај земља.
Слнце дава милу сестру; 5
Денко дава ђоку коња.
Па се Денко ведн'к спреми, —
опреми си ђоку коња,
па му стави свил’но седло,
и на седло шарен ћелим. 10
Па си јана ђоку коња,
метну пушка десна раме,
врљи нога на зенгија.
Док да врљи и другата,
он се виде насред земља; 15
поби пушка, врза коња,
разапе чедор, седе под њега,
па си леже да преспије.
Денко се је тешко успаја,
коњ си вишти, земљу прекопује, 20
па си Денка пробудује:
„Диг’ се, диг’ се, јунак Денко,
претече не јасно Слнце,
ће ти зима облагата,
облагата ђоку коња.“ 25
Чим је чуја јунак Денко,
чим је чуја, ведн’к стана,
па си јана ђоку коња,
метну пушка десно раме,
врљи нога на зенгија. 30
Док да врљи и другата,
он се виде на крај земља.
Претеко је јасно Слнце,
претеко је јунак Денко,
зимао је облагата, 35
облагата мала сестра.
Па гу вана десна рука,
води, води дори дома.
„Еве, татко, лак’ одмена,
еве, мајко, ручак готвен, 40
еве, сестре, кућна смена,
еве, браћа, перчин чешљан,
еве, дедо, мек’ постеља;
а на војно бел’ промена,
ју промена бел’ марама, 45
ју марама огледало,
ј’ огледало китка цвеће!"
Да бласовеш, облага се,
облага се јунак Денко!
