[Oblaga se junak Denko]
Oblaga se junak Denko
sas ubavo jasno Slnce:
koj će koga da preteče,
da preteče na kraj zemlja.
Slnce dava milu sestru; 5
Denko dava đoku konja.
Pa se Denko vedn'k spremi, —
opremi si đoku konja,
pa mu stavi svil’no sedlo,
i na sedlo šaren ćelim. 10
Pa si jana đoku konja,
metnu puška desna rame,
vrlji noga na zengija.
Dok da vrlji i drugata,
on se vide nasred zemlja; 15
pobi puška, vrza konja,
razape čedor, sede pod njega,
pa si leže da prespije.
Denko se je teško uspaja,
konj si višti, zemlju prekopuje, 20
pa si Denka probuduje:
„Dig’ se, dig’ se, junak Denko,
preteče ne jasno Slnce,
će ti zima oblagata,
oblagata đoku konja.“ 25
Čim je čuja junak Denko,
čim je čuja, vedn’k stana,
pa si jana đoku konja,
metnu puška desno rame,
vrlji noga na zengija. 30
Dok da vrlji i drugata,
on se vide na kraj zemlja.
Preteko je jasno Slnce,
preteko je junak Denko,
zimao je oblagata, 35
oblagata mala sestra.
Pa gu vana desna ruka,
vodi, vodi dori doma.
„Eve, tatko, lak’ odmena,
eve, majko, ručak gotven, 40
eve, sestre, kućna smena,
eve, braća, perčin češljan,
eve, dedo, mek’ postelja;
a na vojno bel’ promena,
ju promena bel’ marama, 45
ju marama ogledalo,
j’ ogledalo kitka cveće!"
Da blasoveš, oblaga se,
oblaga se junak Denko!
