Обичан човек (шала у три чина)/32
II
ДУШАН, ДАМЊАНОВИЋ
ДУШАН (Долази с противне стране са Дамњановићем): Виде ли? Мој отац и чика Вићентије одоше у варош. Чујеш, мени се не допада што је и тај Вићентије отишао. Да нема ту чега?
ДАМЊАНОВИЋ: Све ми је једно.
ДУШАН: Уосталом, као што сам ти казао, и ја ћу у варош. Стрпи се, јер ја ћу ти донети одлучан одговор: или помиловање или Земун.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|