Обичан човек (шала у три чина)/31

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ТРЕЋИ ЧИН
◄   XVI I II   ►

ЧИН ТРЕЋИ

Пред виноградском кућом, која је у дубини, а пред њом мала тераса са широким каменим степеницама. Пред торасом мали сточић и две-три столице

I

АРСА, ВИЋЕНТИЈЕ, МАРИЈА

(Излазе из куће са сунцобранима под мишком. Марија их прати.)

АРСА (Излазећи први): Јесу ли та кола већ готова? Бојим се да не одоцнимо.
ВИЋЕНТИ ЈЕ: Слушај, Арсо, ја готово мислим да ти и не идеш.
АРСА: Па рекли смо тако.
ВИЋЕНТИЈЕ: Јесте, рекли смо, али ја и тако морам у варош, имам посла. Знаш, ја сам опет јуче добио писмо, па морам да идем да свршим ону ствар са оним безбожником.
АРСА: Па знам, али ти ћеш се око тога забавити, а жена не може с тобом јурити по министарствима, те чекати те док ти не свршиш тај посао.
ВИЋЕНТИЈЕ: То јесте. Па добро, хајдемо заједно.
АРСА: Да журимо, јер воз за по сата стиже.
МАРИЈА: Али слушај, Арсо, да ти жени ништа не говориш успут; шта више, ако она и почне какав разговор, а ти избегавај.
ВИЋЕНТИЈЕ: Причај јој како је ове године крупно грожђе,
како је калдрма у Београду рђава, како је скупо месо... и такве ствари.
АРСА: Та већ разумем толико.
МАРИЈА: Ето, готова су и кола. Хајде, пођите.
ВИЋЕНТИЈЕ: Е, хајде! (Одлазе; за њима и Марија да их испрати).


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 81 година.