Неста данка...
| Неста данка... Писац: Николај Фјодорович Шчербина, преводилац: Стојан Новаковић |
Неста данка, неста ведра, јасна,
Место њега ноћ се шири красна,
Видела се на све стране пале,
Светлошћу се сенке прогутале!...
Вечна слога ту царује свуда,
Свуд је разум, куд погледаш туда,
Свуд лепота, што не мре, не вене,
Свуд ври живот, куд ти око глене —
И све света овога дивоте
Сместиле б’ се, хај, у душу моју,
Па што ја те да не знам милоте,
Моје песме што да тугу поју?...
Творче Боже! дуго има доба,
Од како се с тамнилом боримо,
Сред мрака нам живот ка’ сред гроба,
С тог ти песмом све тугу зборимо!
Ти небеске дај довољно зраке,
Нека силно свакој души гране,
Биће песме радосне и лаке,
Биће људи срећни на све стране.
Извор
[уреди]1865. Вила. Година прва, број 38, стр. 461.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стојан Новаковић, умро 1915, пре 109 година.
|