Неранџе. I. Разведри се лице бледо

Неранџе - I. Разведри се лице бледо Писац: Милорад Поповић Шапчанин

* * *

НЕРАНЏЕ
I

Разведри се лице бледо,
Не мршти се чело бело,
Што си тихо, чедо моје,
Тако тужно, невесело?

Кажи мени, лепа драга,
За киме те срце боли,
Ваља да ти тешко пада
Што те моје срце воли.

Да знаш само, душо моја,
Шта у теби бледој гори,
Е онда би знала зашто
За тобом ме жеља мори.

У твом тихом, плавом оку
И аиђелском бледом лику
Сву вештину своју Бог је
Метн’о свету на видику.

Зато смеј се, душо моја,
На та твоја уста мала,
Знам да свога тиха срца
Неси јоште ником дала.

А у мене ј’ срце чисто,
Сва је рђа с њега пала,
Јер ти си га у тренутку
Својом тугом окупала.

Па сад само хладно чека
Да с’ на твоје спусти груди,
И у њему твоја љубав
Нови живот да пробуди.

---

Напомене

• Ова песма је први пут објављена у часопису Вила, 1865 бр. 37

Извори

• Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 86-87. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.