NERANDžE
I
Razvedri se lice bledo,
Ne mršti se čelo belo,
Što si tiho, čedo moje,
Tako tužno, neveselo?
Kaži meni, lepa draga,
Za kime te srce boli,
Valja da ti teško pada
Što te moje srce voli.
Da znaš samo, dušo moja,
Šta u tebi bledoj gori,
E onda bi znala zašto
Za tobom me želja mori.
U tvom tihom, plavom oku
I aiđelskom bledom liku
Svu veštinu svoju Bog je
Metn’o svetu na vidiku.
Zato smej se, dušo moja,
Na ta tvoja usta mala,
Znam da svoga tiha srca
Nesi jošte nikom dala.
A u mene j’ srce čisto,
Sva je rđa s njega pala,
Jer ti si ga u trenutku
Svojom tugom okupala.
Pa sad samo hladno čeka
Da s’ na tvoje spusti grudi,
I u njemu tvoja ljubav
Novi život da probudi.
