Неименована песма Алексе Шантића 44
Пјевај јој, срце моје! Стреси звјездице сјајне
С бесмртног величанства звуком љубавног миља,
Да њима уресим свето њене косице бајне,
У којима се лијева мирис питомог смиља.
У храму љубави твоје нек њена слика стоји
И миљем дражи своје небеске даје силе,
Нек буде звијезда јасна на небу снова твоји',
Богиња твог живота и извор пјесме миле.
Љуби и пјевај само. Нек чисти, јасни гласи
Дигну је летом својим у јато звјездица сјајних,
Као што мене дижу њене анђелске краси
У свјетлост божјег раја, у крило свјетова тајних.