Неименована песма Алексе Шантића 27
Ако хоћеш пјесме моје
Да су радост срца мога,
Не сретај ме хладним гледом,
Ни облачком с чела твога.
Буди увијек ружа мила,
Што је пуна слатке среће,
Што мирише кад је вјетрић
На разговор тајни креће.
Ја сам као тица она
Што с прољећем срце греје,
Ал' кад хладну зиму сретне,
Изгуби се, нестане је...