Невјера љубе Краљевића Марка

←Старина Новак не хте да обљуби своју посестриму

Невјера љубе Краљевића Марка Писац: Народна песма Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама

Туга због растанка→

151. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић

* * *

151.
Невјера љубе Краљевића Марка

001 Вечерицу вечерао Марко.
002 А кад било у по вечере,
003 онда се насмијао Марко.
004 Онда Марку говорила мајка:
005 "Што се смијеш, Краљевићу Марко,
006 ил['] се смијеш ти нашом вечером,
007 ил['] се смијеш мојом старостју?"
008 Онда вели Краљевићу Марко:
009 "Ја [се] не смијем т[еб]и [због] твоје старости
010 нит['] се смијем нашом вечерицом,
011 већ се смијем, стара мајко моја,
012 јер, мајко, носиш црно под бјелим."
013 Онда вели мајка Краљевића:
014 "Не старај се, мој Краљевић Марко,
015 штоно ја носим црно под бјелим,
016 већ старај се својом вјерном љубом
017 јер отиде љуба по злу путу
018 и љуби ју Дука Сенковићу.
019 И ако тому не вјерујеш
020 справи, синко, вечеру г[оспо]дску
021 пак зови г[о]с[по]ду на вечеру,
022 и г[о]с[по]ду и господичиће,
023 ал['] не зови Дуку Сенковића
024 сама ће љуба [д]осјетити се,
025 она ће звати га на вечеру."
026 И Марко је мајку послушао
027 и справио г[оспо]дску вечеру
028 и звао г[о]с[по]ду на вечеру
029 и г[о]с[по]ду и младе г[о]с[по]дичиће
030 ал['] не зове Дуку Сенковића.
031 И г[о]с[по]да дошла на вечеру,
032 али не има Дуке Сенковића.
033 Пак говори љуба Краљевића:
034 " Г[о]с[поди]не, Краљевићу Марко,
035 што је теби Дука учинио
036 да ти Дуку не звао на вечеру?"везле
037 Онда вели Краљевићу Марко:
038 "О моја љубо, бог те осјетио!"
039 Скочи љуба рада и весела
040 оде двору Дуке Сенковића,
041 иде Марко за њом назорице.
042 А кад дојде до Дукина двора,
043 иде љуба у Дукине дворе:
044 "Хајде, Дука, тебе зове Марко,
045 тебе зове Марко на вечеру,
046 и био те и заборавио."
047 Онда ју Сенковић пољуби
048 и гледао Краљевићу Марко
049 пак одоше до Маркова двора
050 три њу пута Дука пољубио
051 од својега двора до Маркова
052 и све гледа Краљевићу Марко
053 али био Марко тврда срца.
054 А кад су дошли у бијеле дворе,
055 у бијеле дворе Краљевића,
056 и сидоше г[о]с[по]да на собет,
057 мећу Дуку горњему крају
058 и г[о]с[по]да лјепо вечерала.
059 А кад су лјепо вечерали,
060 појде Марко делити перје,
061 кому бјело, кому златну челенку,
062 али Дуки ништо не допаде.
063 Онда вели Краљевићу Марко:
064 "Иди, љубо, вјерна Анђелија,
065 донеси ми сабљу оковану."
066 Скочи љуба рада и весела
067 и донесе сабљу оковану,
068 даје сабљу Дуки Сенковићу.
069 Узе сабљу Дука Сенковићу
070 хоће сабљу Дука да извади,
071 ал['] не море сабљу да извади.
072 Он даје г[о]с[по]ди наоколо -
073 оде сабља од руке до руке.
074 А кад дојде Марку у руке,
075 ох, сама се извадила онда.
076 Онда Дуки главу одсјекао,
077 учини се ганилук на врати,
078 али вели Краљевићу Марко:
079 "Не бојте се, господо велика,
080 ја вам нећу ништа учинити,
081 већ изгуби[х] свога наместника."
082 Али љуби очи извадио
083 онда пише докле кому драго.

---

Интервенције

опо = у по
і = ј (мајка)
е = је (смијеш)
кралѥвиче = Краљевићу
и = ј (мојом)
старѡсті'ю = старостју (старошћу)
цер'но = црно
бѣлѡм (јат = је) = бјелим
вѣрном (јат = је)
т = д (Дука)
вѣруиешь (јат = је)
гдску = господску
гсду = господу
гѡсподичице = господичиће
ѡсѣтитисе (јат = је) = досјетити се
осѣтио (јат = је)
ѿде = оде
с = з (за)
на сорице = назорице
тукена = Дукина
тукене = Дукине
хаиди = хајде
ѿ = од
тверда = тврда
срдца = срца
бѣле (јат = ије)
лѣпо (јат = је)
ћ = ђ (Анђелија)
ѿсѣкаѡ (јат = је) = одсјекао
пі'ише = пише
не пѡдеть се = не бојте се

Коментар

Епска песма. Невера љубе Краљевића Марка. Мајка му открива истину, а он куша љубу и Дуку Сенковића помоћу сабље коју нико не може извадити из корица. Дуку посече, а љубу ослепи. Варијанта лепо илуструје динамичне процесе стилизације. Мотиви, који иначе могу бити самостално обрађени (типско именовање великог грешника; само одређен јунак може да користи изузетно оружје, Вук, СНП II, 57, 58 – Марко познаје очину сабљу ), подређени су основном сижејном моделу – неверству љубе. Јасној подели основних улога придружује се лик мајке, у садејству делокруга помоћника – саветодавца – гласника. Тек када мајка обавести сина о љубиној невери следи искушавање, потврда неверства и кажњавање. И у другачије стилизованом моделу неверне љубе среће се исто име љубавника, који је потпуно пасиван (Вук, СНП II, 31 – Бан Милутин и Дука Херцеговац). Занимљиво је да се мотив сабље (оружја) које нико не може да користи у ЕР помера из друштвено-епског контекста ка породичном конфликту, те је епизода сегмент варијаната о издајству жене (в. ЕР, 78).
Варијанте: Богишић, 56; Вук, СНП II, 3; Вук, СНП VI, 25; Krstić 1984: U 2, 2, 2 – Vađenje očiju, в. из ЕР песме бр.71, 129, 181. Неверна љуба у ЕР песме бр. 25, 71, 78, 117, 186. Matica I, 2, 26, 27: 373-378.
Прештампано: Лукић-Златковић 1996: 170-172
Песме о Марку у ЕР: 83 (стих 36), 87, 92 (стих 26), 105, 124, 139, 176, 188.
Литература: Пешић 1988: 565; Меденица 1965; Лома 2002: 105. В. нап. уз бр. 87.

Извори

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.