Небески дарови. Прилози
| Небески дарови. Прилози Писац: Јакоб Лорбер |
| Извод из »Himmelsgaben« превео Илија П. Петровић |
Васпитавање деце
[уреди]О Господе, како васпитавати децу да би се оспособила да се негда назову Твојом децом?
Ево пиши! – Ово је добро и исправно постављено питање, на које ћу вам дати потпуно одређен одговор. Али гледајте, када вам дам праву светлост, да постанете верни пастири вашем малом стаду, које вам је дато из дубине да га доведете до висине све понизности те тим и на пут свег живота светлећим огњем Моје љубави. Но, задаће вам много труда, и тај труд нека окаје вашу плотску пожуду, коју сте много пута починили са вашим женама, чиме је вашој деци додељена хаљина блуднице и споменик у разрушеном Јерусалиму и широк и дубок гроб под кршом Вавилона.
Јер гле, да сте били поноворођени из духа Моје љубави, могли сте девицу коју сте желели оженити најпре очистити у струјама живе воде, која би у бескрајним количинама истекла вашем бићу, те би ваш брак постао небески и ваша деца (рођена у ужитку анђела, који је истинско сједињење љубави и мудрости) била би деца из небеса и већ би била допола поноворођена, у којима би се духовно семе убрзо развило до плода у новој земљи, која је постављена у великим вртовима Новог Јерусалима. И васпитавање би вам причињавало велику радост наочи вашег светог Оца.
Међутим, будући да сте ваш брак склопили у мраку света ради вршења дела смрти и ради рађања плодова пакла, који су ваша мила, размажена деца, то је сада тешко накоту змија одузети отров. И то не може другачије до потпуним умртвљавањем плоти и потпуним заробљавањем воље, зато што је самовоља такве деце чисто паклена или сoтoнска, где нема ни искре која би била небеска.
А ако велите да овде кажем превише, онда одговарам: Проверите вашу млађ, па ћете наћи ништа друго до себичности, зависти, гнева, тромости, нерасположења према свему озбиљном и потајну, одлучну одбојност према свему Божанском, и због чега се једино казнама или чулним наградама могу покренути да науче неке јадне реченице из тешких катехизама.
Па кад ово нађете код своје деце, онда реците и признајте отворено да вам сада кажем једино у Својој превеликој љубави ради добра ваше деце и вас самих да су ваша деца права деца пакла.
Ако сада од ваше млађи хоћете родити децу љубави, морате бити слепи према љупкој и лепушкастој фаци и глуви свакој њиховој жељи, и још благовремено морате заробити сваку искру њихове рђаве самовоље како би настао простор за Моју љубав и из ње за нову вољу.
Све за чим деца жуде, морате им одбити, било и добро, да не би заживела њихова, него ваша воља оданошћу и праведном и благотворном послушношћу у њиховим срцима.
Кажњавајте увек самовољу и негодовање, тромост, нерасположење према Божанском, а превасходно у срцу потајно устављено омаловажавање благотворних опомена као и Мога имена и свега што се на њега односи.
Када чине што је право, не похваљујте, а још мање награђујте децу! Реците им љубазно и озбиљно да су извршили дело нове воље, на које се Отац у небу већ мало обрадовао. И ако је дете из властите побуде у слободним тренуцима од дужности као одмор тела учинило нешто што изгледа добро, онда испитајте итекако подробно шта је подстакло дете. И ако сте темељно сазнали да ли је учињено из себичности, или из љубави према дужности, или из љубави према вама, или из љубави према Мени, онда увек по томе усмеравајте ваше допадање или негодовање.
А ваша миловања штедите као зима топле дане да изданци не настрадају у неком долазећем искушењу, попут пролећног цвата касним ињем; него учините да често дувају хладни ветрови да се прочисти кужни ваздух око младих срдаца за бољитак духа.
Дечаке учите да слепо слушају и нека спознају узрок заповести у Мојој љубави. И кажњавајте њихову радозналост и превелику жељу за игром и упутите их строго да буду мирни.
А девојчице држите кући и не допуштајте да се у њима јави ма ни најмања жудња, било у чему да је. И не повлађујте ма ни најмањој жељи све док вам не постане јасан најтајнији извор.
Чувајте их брижљиво од састанака са страном децом која имају световно васпитање, иначе сте сами навукли тешке облаке града, и неће се сачувати ни клас пшенице.
Са годинама нека и ваша праведна строгост претходи седмоструким кораком.
Слушајте вашу децу радије како плачу у повреди своје погубне сујете него како кличу у својим свагда гордим радостима света, да постанете налик анђелима на небу који се радују веома онима који плачу на свету.
Гневна девојчица нека пости седам пута но колико је трајао њен гнев како би постала блага као голубица.
Ваша љубав да им буде скривена као што сам Ја скривен вашим очима да нови, нежни плод не би изгорео у жару невремене ватре. И како се плод буде показивао, који избија из новог семена неба, и како постаје све чвршћи, и како у њиховим срцима постаје све видљивија истинска, чиста љубав према Мени и из ње делотворна вера, тако нека се отвара ваше срце у разумној љубави према новорођеној деци.
Гле, то је пут живота за вашу децу! И ово је једини, и осим овог нема другог, као што осим Мене нема другог Бога. Ко хоће ићи њиме, наћи ће благослов и спознаће да је из Мене. – А ко буде чинио по књизи света, тамо ће и наћи своју плату код кнеза света у глибу вечности. – Амин. Ја, Бог, Пресвети и Исус као Отац. – Амин.
Спасење (избављење)
[уреди]Ово је питање за Л., Х., Х., С., на које треба да одговоре дубоко ушавши у себе потпуним миром свог срца да би се и њима отворила вратанца у тајне одаје своје љубави да спознају себе и Моју љубав и да се у њој снажно разгору према Мени, који једино може избавити душу поновним рођењем духа, те њим свих бића.
А ово је најважније и највеће питање:
Како Мојсијев закон условљава слободу воље преко љубави, преко љубави поноворођење, и преко поноворођења вечни живот?
Зашто је било нужно спасење поред Мојсијевог закона будући да за поноворођење није потребно ништа осим држања закона из чисте љубави према Мени?
Према томе, шта је спасење и колико је за човека и како може имати удела у њему?
Одговор на ово питање ће бити веома тежак сваком који ће покушати иступити на њему оштрину свог разума. А који се буде разгорео у љубави и васцелој понизности према Мени, тај ће наћи верно пуни одговор у собици свог срца. А Мом убогом и слабом слузи Јакобу даћу пуни одговор како бисте могли упоредити ваш и проверити ваше срце и у њему дубину одаја љубави. Ја, велики мајстор свих ствари, амин.
Одговор
Ово је цео одговор на Моје највеће и најважније питање, које сам поставио у понедељак, чија ће се величина и значај јасно показати тек у овом садашњем одговору.
За потпуно увиђање одговора нужно је показати биће човеково у својој природној и духовној области, и без тог предзнања узалудно би било проповедати пошто је све усмерено једино на духа, који пак код вас још није жив, него на путу да оживи у љубави, која је његова мати. И баш да би ваш дух мрднуо, дао сам вам ово питање, на којем почива живот духа и његово поновно рођење, тек тада вечни живот у највећој слободи.
Гле, човек је састављен од природног тела, који је суд у којем се преко разних органа развија жива душа. Јер при настанку зачећем обликује се само пуко биће тела. И тек седмог месеца, када се већ органски обликује телесно биће преко вегетативног живота матере, премда још не сасвим облично, али ипак по свим деловима, тек тада се у пределу стомачног удубљења отвара мехурић потичући од оца, неприметан вашим очима, у којем се налази супстанца душе, па прелази у цео организам преко везе живаца, претвара у своју супстанцу магнетску течност која се налази у свим живцима, па продире електричном брзином убрзо и у све остале органе, а именице напослетку тек у мишиће срца, што се обично догађа тек седмог дана, код неких понекад нешто касније.
Тада се срце веома полако почиње ширити постепеним пуњењем душевне супстанце, па када се постепено напуни попут електричне боце, онда се празни у жиле (вене) кроз горњу комору. Затим ова испражњена течност прелази у све сокове који се налазе тамо и присиљава их у све судове, па поново покреће и сокове који се налазе у самим судовима у вене и кроз њих назад срцу, док се срце у међувремену већ поново напунило и одмах поново отпремљује сокове који су се тамо вратили.
Па тако почиње куцање била и ток сокова и нешто касније крви која отуд исходи. Овим се сада преко овако узрокованог сталног општења и размене сокова, и наиме крви, обликује маса тела и преко твари садржане у тананим соковима електро-органски чврстоћа душе. Па када се и стомак сасвим развије ради примања грубљих сокова најпре из тела мајке, ради потпоре сокова примењених у намену и крви, тада се човек разрешава свеза које га хране у мајчином телу и рађа се у спољни свет обдарен са пет природних спољних чула за примање чулног света или заправо разних супстанци, тј. светлости, звука, укуса, мириса и коначно општег осећања, што је све сада предодређено да образује душу и по њеним потребама да развија тело, што се дешава узастопце више година. И тако су сада два човека у једном, наиме најпре материјалан и у њему супстанцијалан.
Овде пазите добро! Одмах отприлике три дана пре рођења се обликује од најтананије и уједно најчвршће супстанце душе други бескрајно танан мехурић у пределу срца, и у овај мехурић се умеће дух који је негда постао зао, који је по свом бићу искра божанске љубави. Било тело мушко, било женско, дух, пак, јесте без родне разлике и тек временом поприма понешто родовно, што се очитава по жудњама.
Но, сада је овај дух још мртав као што је био у материји већ дуго, дуго времена. Пошто је сада душа немерљиво супстанцијално биће, просто, па тим неуништиво и своју храну прима преко чула тела преко њених сада постепено сасвим развијених чула – која су: попут ушију памет, попут очију разум, попут укуса пријање примљених утисака звука и светлости, попут мириса опажање добра и зла и коначно попут општег осећања свест природног живота у себи, што се остварује сталним развицима сокова и од њих упијених супстанци – тако душа постаје способна да мисли, што се заправо остварује кружењем најтананијих супстанци у својим органима који одговарају телу.
А као што су претходно сокови тела кружећи образовали биће душе преко супстанци приведених јој од спољњег света, исто тако треба хранити и храни се дух затворен у мехурићу кружењем најтананијих супстанци у њиховим органима све док сам не сазре да распрсне мехурић и да такође постепено прожме све органе душе – па постане, као душа у телу, и он у души савршен трећи човек преко хране из размишљања душе, што се дешава на следећи начин:
Наиме, дух, баш као и тело и душа има одговарајуће духовне органе – као попут слуха и памети осећање или опажање, попут светлости и разума вољу, попут укуса и пријања примљених утисака звука и светлости способност примања свег земаљског у саобразним облицима, попут мириса и опажања добра и зла спознање истинитог и лажног и коначно попут општег осећања и свести природног живота љубав која из свега овог исходи.
И као што је сада храна тела преко свих чула, исто тако је и храна душе, коначно и духа. Ако је општа храна лоша, онда на крају све постаје лоше и према томе и одбациво; а ако је општа храна добра, онда на крају и све постаје добро и прихватљиво. Ево гле, такви су природни односи између тела, душе и духа. Сада се ради о томе, шта је лоша, а шта добра храна?
Гле, све светско је лоше, зато што духа поново окреће свету, из чије сам га смртне ноћне тамнице отргнуо материји и положио га у срце душе како би ту поново оживео и прочистио се од свег чулно природно материјално светског, и како би се коначно оспособио примању живота из Мене. А ако му се сада пружа лоша храна, онда поново постаје светски, чулан и коначно материјалан и тим мртав као пре рођења, тако и душа са телом пошто је тиме сама постала сасвим телесна.
А ако се духу да добра храна, која је Моја откривена воља и посредништо путем делâ спасења – или Моја љубав потпуно постојана живом вером, онда се у срцу духа образује нов духован мехурић, у којем се затвара чиста искра Моје љубави. И као што је раније ишло при рађању душе и из ње духа, исто тако иде са овим новим рађањем светиње. Сазревши сасвим, ова света љубав кида лабаве свезе суда те се излива у све органе духа као крв тела или као најтананије супстанце душе или као љубав духа, које стање се назива новорођење, као што се стање полагања овог животног мехура назива урођење.
И гле, у исто време и пакао већ при зачећу, посебно ако је било грешно, намерено на чисто животињско задовољење, полаже гомилу паклених љубавних мехурића у пределу бурага и полних органа, који се такође израђају скоро у исто време са Мојом љубављу као гусенице у пролеће када долази топлота сунца, тако и овај накот посредством излазеће топлоте Моје божанске љубави у духу човека.
Гледајте, отуд и долазе искушења, пошто свако ово изрођено паклено биће покушава непрестано где год могуће да захвати у живот душе. Па ако се човек новорођеном љубављу из Бога сопственом вољом снажно не супростави зверима, онда хрле пустошећи у све органе душе и попут пијавица хватају се за она места где дух треба да утиче у душу и спречавају души да прими живота из духа и преко њега и божанске љубави. Када сада дух види да се не може раширити како би примио у себе пуноћу новог живота из Бога, онда се поново повлачи у свој мукли мехурић – и исто тако у њему још утолико више Моја љубав, која је Бог у људима.
И уколико се то догодило у човеку, онда постаје поново чисто природан и одвећ чулан, а и изгубљен, пошто не зна да се ово догодило у њему будући да ове звери испрва сасвим лагано пријатно поткупљују човекова чула и тако га постепено савим заробљавају, тако да зацело више ништа не зна од свега што је духа и не чује, не види, не куша, не мирише ни осећа. То је онда невоља какве није било од почетка до тог тренутка, нити ће је више бити, ако човек утекне Богу споља молитвом, именице Мојом молитвом, постом и читањем речи из Писма и тим зажуди да се ослободи из велике невоље.
И ако је човек ово узео озбиљно, пошто види у себи велику гомилу мрачних сумњи, онда Ја започињем да делујем споља као победник смрти и свих паклова делима спасења, па човеку из Мог смиловања дајем крст и патње по Мојој мудрости. Тако човеку свет и његова задовољства постају толико горка да их се гади и почиње чезнути за избављењем из живота патњи. И гле, пошто ове звери сада више не добијају хране у души од спољњег света препуног греха, онда ослабе и сасуше се скоро сасвим у органима душе, па доспевају у сасвим несвесно стање.
Али пошто сада милосрдна љубав Исуса Христа, која делује споља и избавља душу, почиње да утиче у болесне органе како тела, тако и душе, и осветљава органе и као опомињућа савест чини приметљивим души у себи безброј порочних звери, тада се душа уплаши, што се испољава стезањем срца, а и у пределу стомака као унутарњим стезањем прса, па се у овом понизном болу, који се изражава истинским кајањем, моли Богу разапетом љубављу за милост и помиловање – и гле, тада дух то опажа и поново се почиње мицати у мехурићу куда се повукао.
Тада се човек милосрдном љубављу Божјом озбиљно опомињући подсећа закона Мојсијевих од првог до поседњег и поручује му се строго придржавање истих како би се понизио и одрекао се сам себе све до саме сржи, и то исто тако као што праља неко платно толико дуго стеже у најтесније увојке како би прионута вода при свом измицању повукла са собом и најмање делиће прљавштине, што се понавља све док се на води примећује нека мутнина. Тек тада се рубље ставља под сунчеве зраке да би испаравањем извукли и задњу кап прљавштине те да је чисти ветрови одувају на све стране и униште.
И гле, тако су закони Мојсијеви из Бога по броју 10, који је Божји број, и показују да човек најпре мора веровати да Ја јесам, ако је доспео у невољу, и затим да има највеће поштовање према Мени, штавише и да верује да је дужан из седам дана изабрати саветовани Сабат и да га светкује у миру као истински дан одмора Господњег како би научио да се одрекне самог себе и да загледа све дубље у себе како би препознао своје станаре те се обрати Мени како бих их на горе поменут начин уништио и истерао из органа његове душе.
И ако се до тада понизио дубоко под моћ и силу Моје величине, онда сада зависи само од прања рубља, то јест тачним држањем седам преосталих заповести, чиме се штавише треба дубоко понизити пред једнакима и треба да зароби све своје рђаве жудње и треба да сломи савим своју вољу и да подреди Мојој вољи све своје тежње и најмање жеље свог срца; тада ћу Ја доћи љубављу и угрејаћу пребивалиште његовог духа као квочка своје пилиће који се још нису излегли. И гле, тада се дух, који се већ раније почео мицати, поново рађа топлотом божанске љубави и убрзо поново претиче у све делове очишћене душе и халапљиво усисава милосрдну љубав делујућу споља из очишћених органа душе, чиме јача све више и више.
Па када љубав Мог смиловања продре у дубину његовог срца, где још мирује онај изузетни мехурић божанске суште љубави, тада поново избија чисти божански мехурић, у којем је била затворена велика светиња љубави вечног светог Оца, подстакнута кроз љубав Сина, која је сада сасвим прочистила душу – па сјединивши се с њом врло присно убрзо претиче у цео дух великом бистрином попут изишлог великог сунца, па према томе и у душу и преко ње и у потпуно умртвљено тело. Тако човек сасвим оживи, и ово потпуно оживљење јесте оно васкрсење тела.
Па када сада Отац све прожме, онда Отац прима Сина у небо, то јест у срце Очево; а Син узима Духа човековог, а тај душу, а душа тело, то јест дух живаца, којег већ познајете, јер све остало јесу само његове изметине.
Па када сада Отац, то јест љубав Очева завлада у човеку, тада постаје светло у истом човеку, пошто мудрост Очева није никад одвојена од Његове љубави, те и човек постане као пун љубави, пун мудрости и моћи и тиме сада сасвим поново рођен свом љубављу и мудрошћу.
Гледајте сада, колико труда и великог стрпљења Ме свагда стаје да избавим из хиљаде једва једног, и колико често и овај један не препознаје Мој труд, презире га, псује и гази ногама – и гле, ипак никада не одустајем да вам довикујем: дођите Мени сви ви који сте уморни и оптерећени, хоћу да окрепим све вас!
Но, глувима и слепима тешко је проповедати. Будући да су се стропоштали пуном мером у невољу света, и тим своју земљу, тј. своје тело, опоганили проклетом погани смрдљивог пакла, чији смрад јесте права куга души, увек морам поново да пустим потоп из небеса, под чим се разуму горка дела спасења. Па када се овим поново сасвим опере проклето опогањено тло душе, и ако су ветровима милости поново исушене мочваре и баруштине, тек тада поново постоји могућност да вам се проповедају путеви ка животу из Мене.
Па када вам сада већ поодавно проповедам, онда пођите за Мојим гласом и повратите се у стају Мојих љубљених јагањаца, да бих вас водио као једини добри пастир на паши живота, те да Ми дате вуне, беле као снег, па да вам од ње спремим хаљину која ће вас красити сву вечност.
И сада посматрајте даље наставак овог Мог учења које вам даје одговор и гледајте:
Ако земљорадник има мали воћњак и када види да су воћке у њему све сами дивљаци, онда размишља: Шта да чиним? Ако их почупам, биће ми воћњак празан, и ако их заменим другима, биће у почетку такође само дивљаци, а можда ни толико јаки као ови. Зато ћу ове пажљиво да очистим од свих рђавих црва и њихових легла, па ћу у право време гледати накалемити племените гранчице од добрих воћака. Па ће ови дивљаци, који су иначе свежи и здрави као дрен, помоћу одозго сигурно ваљати, и једном ће ми сигурно родити многе добре, слатке и племените плодове. И гледајте паметног земљорадника како чини како је мудро замислио и већ за неколике наредне године радосно и обилно убира плодове.
И гле, ви родитељи сте све сами такви земљорадници, на чијем земаљском или телесном тлу у свој нечистоти Содоме и Вавилона јесу настали све сами дивљаци пакла. Према томе двоструком ревношћу треба да очистите растиње од хиљаду врста гамади, и то тиме што ћете обратити највећу брижљивост на све жеље и жудње које све потичу од паклене гамади коју садрже, и треба све да их истребите на прави начин који сам вам већ јасно показао. А и већ одмах у почетку одсеците бескорисне побочне младице сопствене воље, који често ваљано изгледају, али ипак увек слабе живот стабла, те ћете ускоро подићи здраво и снажно стабло. Па када дође време калемљења, које је обзнањење и калемљење закона преко Мојсија, који је објављен из Моје највише љубави, онда ћете под Мојом снажном помоћу сасвим сигурно моћи да очекујете да ће ваши дивљаци на овај начин очишћени и брижно неговани сигурно снажно зграбити Моју вољу, након што им је претходно сасвим одузета њихова воља, и из ње ће убрзо у пребујном обиљу родити прелепе и предивне плодове сваке врсте – ако их уз то још ревносно заливате водом живота како би њихове главе брзо израсле високо према небу, чиме ће се блажено проширити њихов духовни видик; па ће све више и више упити светлост милости, која стално веома обилно истиче из сунца милости, које је настало делом спасења, чијом се светлошћу и топлотом сва бића тек могу ново и коначно потпуно поново родити ка вечном животу.
А ово је спасење: да се препозна свети Отац и љубав која је – цео свет окајавши и поново посветивши – крварила на крсту и која је и злочинцима задњим убодом копља у срце вечне љубави отворила света врата ка светлости и ка вечном животу. И као што је један прогледао и оживео у вери и у љубави, тако могу прогледати и оживети сви у вери, која је истински удео уз спасење, како би се мехурић вечне љубави поново оплодио зрацима сунца милости и како би се родила у вама стара љубав Очева делима Сина у свој сили и моћи пресветога Духа из обојице у чистој љубави вашег поново рођеног срца.
Уосталом, шта значи и шта јесте дело Мог спасења, то вам кажем:
Прво и прво, оно јесте највеће дело вечне љубави, пошто сам њим Ја свевишњи у свој пуноћи Моје љубави и у бескрајној пуноћи Мог Божанства сам постао човек, штавише вама свима и брат, и ставио сам сву количину греха света на Моја плећа и тако очистио земљу од старог проклетства недодирљиве светости Божје.
Друго, оно је покоравање пакла под силу Моје љубави, који је пре једино стајао под моћи разјареног Божанства, те тим био удаљен од свег утицаја Моје љубави, а која је престрашно оружје према паклу, пошто је његова најсуштија супротност, којом се већ при самом љубазном и преданом спомену Мог имена сузбија за читаву вечност.
И коначно треће, оно је отварање вратâ неба и вечног живота и веран путоказ према тамо; јер не само да вас помирује са светошћу Божјом, него вам показује како се морате понизити пред светом ако хоћете да вас узвиси Бог. Даље вам показује да све ругање, патње и крст подносите из љубави према Мени и вашој браћи свим стрпљењем, благошћу и предајом ваше воље. Штавише учи вас да ваше пријатеље носите на рукама и да благосиљате ваше непријатеље божанском љубављу у својим срцима.
А пошто сада свет није ништа друго до пуки спољни облик пакла и пошто је земља, која је спасењем поново благословена, на тај начин постала поновни носилац пакла, тако се свет издигао над земљом и станује у високим зградама у сјају себичности, самообмане, самољубља, љубави према раскоши, сладострашћа, удобног живота, богатства, шкртости и лихварства и општег користољубља. А да сада земљу не би поново срамно испрљали, то је опрана и посвећена крвљу вечне љубави. И ако се змија негде реши своје погани ратовима, или парницама, или разбојништвом, или нечистотом, блудом, безбожништвом и прељубом, природно и духовно, тада одмах делује спасавајући потоп распете љубави пробуђењем људи и виделаца Божјих, који онда поново истребљују поган змије са земље, након што су га потражили и бацили у оставе великана света. Тада светско срце ужива таквим благом, а Моја деца кратко време морају трпети невољу, пошто земља за то кратко време постаје неплодна. А ако тада утекну под Мој крст и чују Мој глас да говори о новом животу устима или пером Мојих виделаца, и ако вредно заливају испошћено тле водом из бунара Јаковљевог, онда земља одмах поново постаје благословена и рађа плодове најлепше врсте – и ови плодови су тада поново удео уз велико дело спасења докончаног на крсту.
Најзад, морам вама, наиме родитељима, додати још овај Мој божански, очев савет да ваше синове нипошто не жените пре но што се барем напола поново роде, макар били у потпуном стању световног издржавања, било у служби, било имањем, да њихове жене преко њих буду посвећене да роде благословене плодове, који ће ускоро сами лако постати благословом неба свему великом покољењу, чиме ћете основати велико царство у небесима попут Аврахама, чему ћете се радовати вечно све више и више дивотама које се стално умножавају проистеклим из вашег благословеног семена.
А ваше кћери дајте Мојим синовима који вам дођу из Моје љубави и који су Ме на свету добро спознали и које је вукла Моја љубав и водила Моја мудрост и који свагда слушају Мога гласа и који су своје очи упрли по Мом срцу. Тако ћете Ме учинити благосиљајућим свекром ваших кћери. И кажем вам, будући да сам тако постао вашим најближим пријатељем и сродником, можете ваљда и сами закључити да своје сроднике негда нећу пустити да пропадну; и када кажем да ће становати у Мојој кући и да ће свагда јести за Мојим столом и сигурно веома се радовати прелепим унуцима Мојих драгих синова и својјих кћери благословених њима, и када их својом очевом руком одведем у сва Моја царства и када тамо виде Моје велике дивоте, тек тада ће схватити шта значи имати Мене за сродника! – – –
Ево гле, ово је потпуни одговор. Додуше није учен, али много више, дат вам је верно из извора вечне љубави и мудрости вашег светог предоброг Оца у васцелој вечној истини попут велике струје светлости, која исходи из великог сунца ујутру, и која ће вам светлети скроз ако је тек постепено примите сасвим у ваша још прилично непросветљена срца, што ћете осетити утолико пре ако сравните ваше још веома слабе одговоре те сигурно јасно увидите колико вам још мањка и колико сте већ дубоко продрли у себе.
А коначно вам кажем и то да су ваши одговори дубљи од ваших срдаца, јер сам их, одмерене вашем бољем делу, вама несвесно ставио у ваше срце. На Мом одговору наћи ћете тек знак, ако тим у вашем одговору откријете дубљи смисао од оног плићег којег сте намеравали да уметнете. – А то ће вам бити сигуран знак колико дубоко сам продро у вас, а ви плитко у Мене.
Зато дођите Мени сви ви који сте уморни и оптерећени, јер све вас хоћу да окрепим и да вас испуним Својом милошћу. Амин. Ја вечна љубав и мудрост. Амин, амин, амин.
Игранке и забаве
[уреди]Ово ти кажем као Своме лењом слузи да ти покажем узрок гађења које те сналази када чујеш нешто о плесу, редути (забава са маскама), забави, игранци, касини (клуб), а и сада веома посебно о лошем оснивању ткз. ресурсе (грађанског затвореног друштва).
Гађење је врло исправно, пошто потиче од духа; зато што је плес, забава и игранка отворен гроб пун погани; клуб је лешина великих мртвих водоземаца; и овакво грађанско затворено друштво јесте понор где је Сотона у самом дну поставио буре да не би приметили прости заводљиви смрад његове погани, који ту и тамо ипак осећа неки духовно осетљив нос.
Ако мудром мало треба, онда сам ти овим малим све рекао. Међутим, и твоји пријатељи нека од овог приме напомену, па је још потребно, њиховог ограниченог схватња ради, додати још неколико речи.
Наиме, Сотона је видео, ојађен и сав љут, да се понеке боље породице нису хтеле покорити његовом забавном завођењу, смради ради. Зато је изумео средство – наиме у бескрајно дубоком понору, тамо на дну, поставио је велико, ваљано затворено буре. А понор пакла је ваљано прекрио лепим, веома глатким даскама и нужник је украсио веома миришљавим цвећем света како нико не би ни слутио неко зло.
"Јер", рече сам себи, "овде ћу спремити себи добар обед и почећу да живим од нежног дечије меса, а не само да једем жилаво месо измождених курви; њих нека убудуће жваћу и варе моји анђели. Скриваћу се иза миришљавих, привлачно лепих цветића, где ме неће приметити; па кад дечица, која су зависна цвећем куљају овамо, зграбићу их, прогутати, сварити и као фину поган спустити у буре у понору; па нека онда родитељи виде како да их оданде поново изваде, не звао се ја Сотона, Најмоћнији! Звезду са неба лакше ће откинути но оданде спасити само длаку неког детета, било женско, било мушко."
Овде вам је откривена Сотонина сопствена реч и соптствена намера. – Шта мислите колико ми се допада таква установа?
Показао сам вам очински и божански брижно у свој Мојој неподмитивој истини велику опасност. Сотона стоји разоткривен пред вама, Мојом малобројном децом у свој дубини његове пакости. Зато примите срцу Моју љубав и из ње исходившу велику милост вашег светог Оца и будите на опрезу! Јер ко види непријатеља, може побећи од њега. А тешко слепима и глувима и онима који се не буду обазирали Мога савета! Пре ћу Своје анђеле послати у све паклове да обрате залутале и да обасјају тамошње тмине но што ћу погледати само једним смилујућим погледом такво буре! – Амин. – Да се добро разумемо, то кажем Ја, Бог од вечности. Амин.
Пут до поноворођења
[уреди]Овде вам дајем сасвим кратка правила понашања, која тачно и добро требате да узмете у обзир ако хоћете да будете сигурни пред свим замкама света и ако хоћете да кренете најкраћим путем да што пре запоседнете Моју милост и из ње доспете до потпуног поноворођења. А ова правила јесу уређена следећа:
Прво: Свако свим својим спољним бићем најтачније мора се придржавати било ког политичког закона и мора се повиновати сваком проверавајућем притиску, јер нигде нема неке моћи до једино у Мени и преко Мене. Све је подређено Мени свесно (ретко) или несвесно (најчешће); јер добри и тврди кнежеви владају све по приликама живота поданика, јер све то зависи од Мене. А ако су негде међу народом још обични сви пороци, као што је то код вас случај у нарочито осуђујућем степену, зар бих вам онда могао дати некористољубиве владаре, који би допустили да међу народ доспе још више курвинске хране не би ли се људи сасвим подавили сваким развратом? Зато тешко сваком подбуњивачу, тај одмах треба бити кажњен не само временском него и вечном смрћу.
Јер владари стоје сувише високо да би из себе били што су народу; и ту ни један није нешто без Моје праведне воље, и добар и благ јесте утеха, а тврд и лаком праведан бич у Мојој руци. Онај који му се противи, опире се узалуд мом бичу. Међутим, онај који живи у Мојој љубави и из ње исходећој милости, његова леђа никада неће крварити под оштрим ударцима Мог бича, него ће ојачати као храст под јаким налетима олујних ветрова. А благо чисто поноворођеном, јер ће наћи велику милину у великим ушћима Моје љубави.
Моје царство није од овога света, зато дајте цару царево, а Мени Моје – наиме ваше срце у послушној, чистој понизности. За све остало не брините, јер Ја, ваш Отац, јесам међу вама. Зато будите послушни вашем кнезу; узмите вољно без роптања лаки крст на ваша плећа и одрекавши се самих себе пођите за Мном свом љубављу и благошћу, па ћете живети и у Мојој милости оживећете шта год да погледате у Мом имену, амин. –
Друго: Што се тиче спољне владајуће цркве, то сваки њен припојен поданик стоји у истим односима према њој све док припада њеној спољној вероисповести у погледу свих њених одредби као поданици према свом кнезу, само том разликом да бекство као у држави не треба бити кажњиво но толерантно. Међутим, Ја додајем да ћу срдитим очима погледати оног који напусти своју земаљску мајку цркву, и негда неће проћи много боље од суманутог самоубице; јер пошто имате тело, преко којег до душе доспевају први утисци и хране је, тако мора постојати и спољна остава, то јест спољна црква, да би се преко ње пробило и обрадило ваше рђаво тело попут детета у мајчиној утроби. Но, ако неко пре времена напусти мајчину утробу, реците, шта ће бити с њим? – Послушност и понизност јесу храна душе за поноворођење духа. А ако вас Римска томе учи, и то веома изврсно, шта вас онда тера од мајке вере вашег тела?
Зато нека свако остане веран својој цркви, и да Ми буде бладословен католик 99 пута ако одговара послушно својој цркви, а сваки други само једном, пошто самољубиво истерује правду, где не вири понизност и ужасно мало љубави. Заиста вам кажем, неће лако неко доспети до Моје живе речи у некој секти, до једино у Римској цркви, где се по Мојој вољи безобзирно проповеда послушност и крајна понизност. А што се тиче обреда у њој, нека се нико не саблажњава тим, јер за живог је све живо, за чистог све чисто, послушноме је све право и понизноме све посвећено. Само се крмача ваља у блату и тражи ваздух живота ријући по сопственој погани. Тако ће мртав наћи све мртво и испрљано, док чист гледа сасвим другим очима.
А зар онај који уображава да стоји у Мојој светлости може судити о приликама цркве и државе? Зар мисли да немам толико сазнања и моћи да мењам прилике ако Ми нису по вољи? О, такве судије налазе се далеко испод ма и неког слабог верника ако мисле да Ми је потребна њихова судска потпора. – Заиста вам кажем, такво што Ми је гадно. Јер све се догађа у право време, и једино сам Ја судија свих ствари и прилика, јер једино сам Ја свет и праведан у љубави, а сви ви сте лажови и пуни блуда. Зато следите вашу цркву у оном што тражи, а ваша срца пустите да их Ја привлачим, па ћете врло брзо доспети до живота милости и овим до поноворођења духа и оживећете вашу цркву у вашем телу, амин.
Треће: Што се тиче церемоније (обреда), ту нема нити нечег што би чинило блаженим, нити нечег баш убијајућег. Пошто се на свету све догађа под неком церемонијом, што се назива процес, па тако и црква у њезиној спољашњости итекако може имати церемоније. Само нека нико у њој не тражи нешто заслужно што би ваљало за вечан живот, јер ту не помаже ништа осим скрушеног, понизног срца испуњеног Мојом љубављу и милошћу – што је жива црква у вама, у којој и преко које мртва црква тек оживљава и сасвим осмислује се – овако или онако, уставши из смрти или из живота поново потонувши у смрт. То значи, послушношћу у њој можете доспети до понизности и тим до милости и преко милости до поновног рођења, или можете сахранити себе у мртву церемонију попут незнабожаца те пропасти у њеном таштом, беспомоћном светлуцању.
Јер као што дрво расте, избија гране, па пупољке, лишће, цвет и у њему женске и мушке прашнике, што све временом отпада као безвредно и бескорисно како би плод слободно и делотворно растао свом снагом његовог уредног бића – исти је случај код церемонијалне цркве. Ако би сада неко навалио и јео све заједно, пропао би овом незрелом храном; него овде је само зрео плод благословен за храну, премда су се неретко већ у цвету чешће потврдиле лековите силе, које су вам у некој болести итекако добро дошле. – Гле, ови вегетативни процеси јесу попут мртве церемоније; али зар не морате казати: реда ради јесу ипак потребне, јер ако је дрвеће без цвета, појавиће се мало плода. Јеврејска црква била је наговештавајућа, чисто церемонијална, као лишће и цвет за живи плод речи вечне љубави. Сада питам: Зар није била ваљана када је била шта је морала бити? Када добијете децу, чиме их боље учити да Ме спознају и Моју вољу до управо помоћу церемонијалног опажања?
Ви сви сте почетком ништа друго до Јевреји и деца и итекако вам је потребна црквена церемонија, све док сте деца, само – што се само по себи подразумева – несме остати при томе, него онај који је прошао приправни разред, нека ступи у виши да би научио читати и писати и коначно рачунати у Мојој љубави и поступати по милости Моје мудрости. И чије је срце постало љубећи чисто, нека дође у Моју школу у којој ће тек доспети до вечног живота преко поноворођења. А онај који не води рачуна о свом унутарњем и везује се за церемонију, која је по себи мртва, и сам ће постати мртав, будући да је био толико глуп и мрачан да тражи сврху у спољним чулним средствима, што је највећа глупост, дашта, глупост која се граничи крајном лудошћу. Ако неко проспе дете заједно с купком, права је будала, а онај који не марећи баци дете, а задржи купку, већ је мртав у својој празноверној пакости. А мудар задржава дете са кадом, а просипа само купку – дете пошто је живи плод, а каду како би још могао купати дете.
Дакле, ако хоћете постати права деца Моје љубави и милости, онда не дозволите да вас цвет саблажњава; јер нека цвет изгледа како год хоће, шта вас то брине? Мислите на плод, па ће вам и цвет изгледати посвећен, пошто знате да нема остати при лишћу и цвету. А ако неко сазри до плода, онда не греши ако се чешће осврне и са поштовањем прође постање свог духовног живота. А није Ми по вољи онај који презирући своје дечије ципеле уздиже се поносно попут супа, па са вртоглавих висина убилачки посматра скромне голубарнике, и грамжљиво мотри на њихову пропаст, не би ли што освојио.
Премишљајте да се без Моје дозволе ништа не догађа, да се вечно ни не може догодити, па ће вам се тренутно све чинити другачијим. Додуше, сваки човек је слободан у својој вољи, међутим, вођство народа је Моје дело. – Ово сам вам рекао да бисте имали потпун мир у вашим срцима, без којег не бисте били вични ни за чим вишим. Мир Сабата да вам је највећи благослов, јер истинска љубав јесте бременита жена, којој је потребан мир у њеном порођају. – Зато вам ово кажем да бисте имали потпун мир у Мени, вашем Оцу, који је увек свет, свет, свет на веке векова. Амин.
Четврто: Даљна околност односи се на читање ткз. забрањених књига. Овде вам не кажем да их уопште не читате ако вам доспу у руке, онолико колико ни не браним да неко изговара име кнеза лажи и ако је где нужно да опомене неког пред њим. Но, питајте се сами, чему вам служи све до сада прочитано. Шта пише у књигама које потичу од гордог човечијег разума? Кажем вам, ништа друго до глупост и суноврато, махнито трабуњање, и не користи ништа, него вам је напунило главу свакаквом варљивом светлошћу, а срце свакаквом прљавштином, па вам је многоструко затворило и помрачило ваш дух. Или реците, да ли поступа исправно онај коме довикујем: дођи Мени ако си уморан и оптерећен, Ја ћу те окрепити; моли, па ће ти се дати; тражи, па ћеш наћи; и куцај, па ће ти се отворит. Ако му даље довикујем: шта год да замолиш Оца у Моје име, даће ти без одлагања, и тражи пре свега Моје царство, све остало ће ти се слободно придодати. А шта је то, ако то знате, а ипак не долазите Мени да примите од Мене и научите од Мене велике путеве Моје милости, и да примите вечан живот из Моје руке? Осим ако Мене, попут вас, држите за чистог лажова, или држите да сам толико наглув и тврдог срца да вам не дам Своју живу реч, и радије допуштате да вас свет лаже и да будете гладни у његовој лудости, уместо да поверењем из чисте љубави дођете Мени и овде примите истину свег живота и бивства из суштог врела, уместо да тражите живот у смрти. О, ви лудаци, дајем вам хлеб живота, а ви хоћете гристи о тврдо мртво камење. Гласно вам довикујем да Ми дођете, а ви трчите за лудим псима и лудачки се понашате као они. Дан и ноћ вам довикујем у уши више од ноћног стражара, но ви запречавате ваше ухо читавим дењцима прљавих књига како нипошто не бисте чули Мога гласа, и попут буновних тражите живот на зацрњеним слепљеним дроњцима. Какав израз да обележи такву лудост? О, Ја кажем, вечно ћете оплакивати вашу лудост што сте презревши злато изабрали олово, док вам се нуди толико племенитог.
Зато читајте мало, али утолико више се молите, па ћу вам доћи и за један минут вам дати више но што могу пружити све библиотеке света, што сам вам, надам се, по који пут изузетно јако доказао.
Зато нека вас мало брине забрана слободе књига; јер пред којим сам отворио велику књигу Моје вечне милости, неће жалити за забрањеним књигама, пошто се Моја књига не равна за светском цензуром, јер се увек отвара у срцу верних, куда не продире поглед цензуре света нити се вечно повлаче границе. Амин.
Пето: Што се пак тиче Светог писма, нека га чита онај који је простог срца и има послушну и покорну душу, и нека га не чита дрско или из радозналости, јер ће у њему наћи смрт у слову. Него онај који га чита, нека га чита као водиљу ка живој речи и нека поступа по њему – и нека не мудрује и истражује по Светом писму, него нека одмах живи по њему и нека израсте у љубави према Мени. Тада ће му се у право време дати спознање и у његовом срцу откриће се небески смисао духа и вечног живота, управо као што је то случај код тебе, Мог слуге, који још никад ниси сасвим прочитао ову свету књигу, а ипак си постао професор над професорима у њој по свакој тачки путем Моје милости. А то што си ти и што разумеш, то може свако, ако не тежи таштом знању, већ једино спознању Моје љубави и милости која отуд исходи побожном, пинизном простотом свог срца.
Ово се односи и на оне мистичне списе, чије читање вам користи исто онолико колико и глуп, магарећи и прљав роман, који се свагда може упоредити веома добро са каљугом, ако се другачије не можете осведочити; јер са свим тим једино оптерећујете ваше памћење – уста вашег гордог разума. Уместо да га учините гладним и жедним љубави и мудрости, храните га једино свакаквом прљавштином и тим му одузимате апетит за храном живота. О, опет лудаци! Ја сам Свето писмо живо и дајући живот, Ја сам његов најбољи тумач и истовремено најдубљи мистик! – Зато читајте мало, али поступајте по том, па ће вам бити све. Јер горушичино зрно је мало, али из њега може израсти велико дрво, под чијим гранама ће се гнездити и небеске птице. Амин.
Шесто: Што се тиче свештеника, кажем: Има их разних, међу којима има јако мало који заслужују такво име. Јер има их који су свештеници ради угледа и моћи, којима се код себе самих гади Моје велико сиромаштво и потпуна немоћ у световним стварима пошто нисам хтео да будем кнез него само спаситељ света. Има других који су свештеници ради духовне сталежне части. Ови посвајају да су једино они црква, те из љубоморне самовоље проклињу све што је истекло од Мене по неком сиромашном рибару и уче сасвим супротно Мојој вољи, и кажу, надимајући далеко свој трбух, да се не откривам ником другом до једино цркви, за коју уображавају да су они. Па овим срамним начином запречавају многим хиљадама врата према Мојој живој речи.
Заиста вам кажем, та издајничка врста Ми је гадна, јер је Мој непријатељ, пошто се саблажњава Мојој снисходљивој љубави према грешницима. А Ја вам кажем: Ти од Мене неће никад чути неку другу до оне велике: Одступите од Мене, проклети, јер вас никада нисам познао, јер сте увек презирали Моју живу реч и противили сте се увек Светом духу. На Моју писану реч ставили сте вечно проклетство, да вас очекује. Учинили сте Ме лажовом, јер пише: "Онај који држи Моје заповести, тај Ме љуби; а онај који Ме љуби, љуби и Оног који Ме је послао, наиме светога Оца, и доћићемо њему и становаћемо код њега и открићемо се њему самом." Ово сам рекао за сваког, међутим, ви проклињете и ружите ово Моје свагда вечно истинско обећање и противите се у њему Моме Светоме духу; зато нека вас вечно погоди Моје проклетство, јер сте свагда сигурно били сотонине слуге. Зато одступите од Мене и примите плату од оног коме сте служили у његовој капели, коју је поставио на прагу Моје светиње.
Гле, то су ткз. свештеници духовне, богохулне сталежне благородности.
Опет има других, који постају свештеници ради њиховог трбуха, да би се на ткз. масном приходишту својски товили. Та врста нема духа и за дебелу свињу и угојеног вола пристаје на све. Такви свештеници Ми се гаде, јер њихов Бог јесте њихов трбух, и гроктање њихових дебелих свиња, блека њихових оваца и коза, рика њихових утовљених крава и волова хиљаду пута им је дража него да чују Моју живу реч, која би им сигурно очајно била незгодна, ако бих хтео да је чују. Међутим, они у овом односу који једино оживљава заиста ни немају шта обавити, пошто никад немам обичај да Своју реч као бисере бацам свињама. И за лошу службу, коју Ми чине, итекако су били добро плаћени, пошто сам им за скоро ништа у изобиљу дао оно за чим им је срце толико жудело свег земаљског живота.
Пошто су толико били задовољни малим, онда нека након таквог трбушног напрезања после земаљског живота легну у вечан одмор смрти и нека тамо чекају све док задње Сунце утиња на васкрење свог меснатог тела и свог трбуха.
Опет има других који су свештеници ради новца. Ови додељују опроштајнице за новац и продају небо по јутрима, хватовима, стопама и палчевима; али са паклом и ткз. чистилиштем много су дарежљивији но са небом. Када им се изпразне благајне, онда широм држе отвореним пакао и чистилиште, и ко не купи опроштајницу или неће да плати многе мисе, тог без милости бацају унутра да би се опет имало што откупљивати, наиме приличан број звечећих душа – и то из пакла лисице, а из чистилишта коње белце.
Гле, такви разваљују уста са својих проповедаоница и као луди млатарају рукама да би неку задњу пару поплашили у њеном покоју у џепу неког просјака и да би га уловили у своје проклете клопке. Такви ревносни помогачи Моје речи негда ће примити веома велику плату; њихово небо ће им бити златно срце, сребрна душа и бакарно тело, и колико има живота у овим мртвим ковинама, толико нека и имају вечно.
Опет има других који су испоснички лицемери и притворице да на себе скрену пажњу неког пастира и да добију његову наклоност и да виде себе што пре као власници неке значајне пребенде. Скоро да изврћу себи очи самом преданошћу и понизношћу. Своје тело готово да увек савијају до земље. Изузетно полако врше своју службу и скоро увек покрећу своје усне као да се моле. Говоре једва чујно увек умирућим гласом. Када изговарају Моје име, скоро да се убију. Посте и пред људима најпрецизније држе спољно ради спољног, но за себе смеју се свему, и срце им је тврдо као камен, тако да самом преданошћу ни не примећују сироту браћу, који молећи прођу тик уз њих. И како су чинили као каплани и хтедоше убрзо постати жупници, тако чине као пароси да би постали проте; па када постану таквима, онда имају на оку сјајно место господара катедрале и тако све редом до достојансва бискупа; а и тамо им још лебди кардиналски шешир пред очима, ако не и сама тијара. – А што се у истини тиче Мене, о томе никад нису водили рачуна. О Мојој живој речи никад ништа нису хтели знати и пребацили су Ме – као живот свег живота – радије целог у мртву церемонију и напросто су се гнушали од Светог писма.
Гле, таквих притворица има посебно сада веома много у римској цркви. Они су, додуше, свештеници који баш не саблажњавају народ, али рађају крајње мало добрих плодова, будући да је њихова реч попут плода без животног језгра и пропада и труне у земљи, која је: срцâ народа. Таквима чешће допуштам да постигну своју намеру, премда никада не ускраћујем унутарње опомене, које им непрестано довикују: Прихвати свој крст на своја плећа и пођи за Мном, те ћеш живети и заиста оживети мртва срца свог стада које ти је поверено! Међутим, уместо да саслушају те чине, радије купују, у најбољем случају, распеће и каче или закивају га негде, и жмиркају каткад, ако их ко види, својим лицемерно богомљачким очима; но, да је до њих самих, распеће би могло дуго почивати. Па тим лаким начином не оптерећују своја нежна плећа. Такође шаљу чак жарке молитвице, делом писмено међу народ, а обилно сногу и код себе самих за скорашњи одазив честитог, заслужено вишег из чисте љубави према ближњем преко неког свеца према Мени. О гле, и ова врста Ми је гадна. Ти ће се негда веома чудити када буду видели какав чудовиштан облик поприма њихов живот с оне стране.
Опет има других који су похотљивији од паса и јараца и блудниче на сваки могући начин и закопавају своју децу често живу у земљу како код неког честитог бискупа не би изгледали у одвратном светлу, као и пред много бољим народом, који га је добио као руководеће право чудовиште. – Ја кажем, ови ће негда доћи да стоје веома лево; заиста њима ће се негда хранити горећа одећа курви.
И таквих сличних има читава гомила, који се сви зову свештеници. Међутим никада их нисам спознао таквима, а поготово у манастирима, где често међусобно живе у самој братској љубави према ближњем као дивљи пси и мачке и свако другом често завиди сваки залогај.
Међутим, има и других свештеника, који заслужују ово име пуно благослова. Ти су љубазни и срдачни према свакоме. Што имају, дарују сиромашнима. Никог не осуђују, него брижљиво траже да спасу изгубљено. Теше ожалошћене, примају под свој кров странце и уступају им мекан лежај, а себи из чисте љубави стављају камен под своју свету главу. Не наплаћују жртву, него кажу оном који би је платио: Брате, жртва је света и непроцењиво драгоцена, јер поново живо представља велико дело спасења у вери и у љубави. Зато није наплатива и извршива за добробит појединца, него као што моћу великог спасења сви могу и требају да буду поноворођени према вечном животу, исто тако делује и сила жртве, коју је установио у ту сврху сам Христос. Зато жртвуј свој дар најпре као помоћ неком сиротом брату, па ако ти што преостане, донеси искрено и стави на олтар Господњи и моли се за своје непријатеље. Тада ће велики Господар радо погледати твоју жртву у пресветој жртви из Мојих руку и даће ти што ти је потребно.
Гле, то Ми је прави свештеник, чија Ми је жртва бескрајно пријатна. Заиста вам кажем, идите тамо и слушајте његову проповед, јер ни једна реч није његова, него живо Моја. А тај ће ускоро сазнати, колика ће бити плата која га чека. – Заиста кажем: Становаће вечно код Мене, свог светог Оца. – Више вам не требам казати; а по њиховим делима ћете их лако препознати, као и дрво по својим плодовима. –
Гле, овде сам вам показао сву болест римског свештенства, као што су по себи. Но, Ја кажем да се све то вас тиче мало и – свако нека чисти пред сопственим вратима, а никад пред вратима свог ближњег, а поготово не пред вратима свештеника; него будите свагда вољни и послушни и не допуштајте да вас саблажњава лоше и да вас заводи својим примером, него придржавајте се као деца учења које у католичком духу мора бити право, макар помешао се и коров, ипак ће се истребити у своје време. И не судите о путевима таквог свештеника, јер Ја, истински судија, ионако таквим већ седим за вратом, и пре но што се нада, биће му сломљен. Само не допуштајте ником да вас користи као дошаптача, јер проклет нека је достављач и брбљивац, јер је подобан злом сејачу, који меша коров међу пшеницу. Рђав свештеник ће негда одговарати за себе и за вас, а ви ћете одговарати према вашој послушности и истинској понизној љубави према ближњем само за вас саме.
Зато не саблажњавајте се о цркви због свештеника, пошто међу њима ипак има доста поштених и верних. А најмање да се саблажњавате о неком бискупу. Будући да такав већ стоји више и предстоји народу, већ можете прилично добро замислити да не стоји сасвим сам, него да сваки његов корак, речи и дела бројим веома тачно; и преко њега се спољње стање прилика ипак треба одржавати свагда у добром поретку.
Међутим, што се тиче вашег унутарњег, ионако знате да ту увек једино стоји само до вас самих, а потом до Моје милости, коју вам не може пружити ни небески анђео, ни неки бискуп, ни било ко, него најпре ви вама самима истинском љубављу према Мени и ближњем и тачним држањем заповести – или као грешници озбиљним покајањем. Јер из свега што чините да исијава Моја љубав према ближњем. Дакле, мало се брините и уопште не мислите о неком лошем свештенику, и држите братско заједништво у свему добром међу вама, па ћу доћи до вас и оживети вас сасвим. Љубите оне који вас мрзе и прогоне, и благосиљајте молитвом оне који вас псују и осуђују, те ћете почети да опажате велико дејство Моје светлости у вашим мрачним срцима. Амин.
Седмо: Што се, најзад, тиче још ткз. тајне исповести и седам светих тајни, кажем вам, и штавише молим вас, не саблажњавајте се тим, употребљавајте све право и са правом живом намером, те ћете живети. Јер оном који истерује правду није ништа право, а праведном је све праведно и свето. Штавише и птичије гнездо измамиће хвалу његовом срцу, премда је само мртво гнездо птице. Утолико више можете замислити да ствари које су уређене ради вашег посвећења, нису куле од ваздуха, – него увек зависи од вас, како их употребљавате.
Онај који исповеда своје грехе свештенику, овим своје грехе признаје јавно пред светом, и негда ће му се таква исповест отпустити, уколико више не греши. Међутим, који греши и после исповести, тај је исповест учинио штедионицом греха, која ће му негда донети високе камате за пакао. – Зато, који се исповеда и искрено се каје и одмах више не греши, тај чини веома исправно. Међутим, који све то држи без икакве вредности, тај ће се негда веома преватити, јер ће наћи провалију преко које ће тешко икада прескочити.
А ако ви кажете: Да нам је као за врема апостола, онда бисмо сигурно били сасвим други људи, пошто бисмо могли сопственим рукама (попут Јуде!) захватати у зделу. – Међутим, Ја кажем да су они на сав глас захтевали уређено богослужење и очигледно поправилиште попут израелског народа краља док су често као вукови и медведи код својих тајних вечери долазили да се почерупају.
Ако сам вам сада дао правило, ред и систем, та шта је сада то да вам не одговара? – Употребљавајте право и поштујте онако како имате и не прижељкујте другачије. Јер као што је већ речено, мало је до спољашњости, него све до вас како користите. Колико год да може бити добро и истинито, толико може бити и лоше и криво, ако хоћете тако да користите или нећете. А ако под сунцем расту лековите и отровне траве, онда премишљајте: Није до сунца, овако или онако, него свагда до унутарње добре или рђаве природе биљке, било благослов, било отров. – Зато је увек до вас да ли добро – или лоше – Амин. Ја ваш драги Отац. Амин, амин, амин.
Најкраћи пут до поноворођења
[уреди]А ово је најкраћи пут до поноворођења:
Јесте да је са праведним човеком у овом погледу као са дрвом, чији плод такође не сазрева одједном, него мало-помало. Међутим, ако је пролеће било млако и ведро, а лето дуго и топло са по којом ситном кишом наизменично, онда кажете: "Ове године ће плодови раније сазрети." Ето, исто тако је и са вама ако сте младост провели ведро са Мном благо ме љубећи, онда ће и лето бити оживљујуће топло, наизменично са кишом милости с неба, и можете бити сигурни да вечна златна јесен није далеко, када сазревају вечни, бесмртни плодови. Јер уколико ко хоће да га поново родим, онда мора да спозна своје грехе и на сопствено понижење мора јавно да их призна, то јест, озбиљно исповешћу споља, и унутра Мени, и мора да Ме моли за опроштење као што је показано у Мојој молитви, и мора попут Петар да осети истинско покајање и жалост и страх и мора да плаче за неизмерним губитком Моје милости, и мора најозбиљније да одлучи да вечно никада више не греши. Онда мора чврсто да одлучи да сасвим прекине са светом и да се потпуно преда Мени, и својом љубављу мора веома да жуди за Мном, и овако веома жудећи мора свакодневно да се повуче од света и сваког световног посла и барем 7 четврт сата при затвореним вратима и прозорима, никако молећи се ни читајући што, мора то време да проведе у потпуном миру једино у свом унутарњем занимајући се са Мном. И увек кад год се ко дао у овај мир, треба у свом срцу да упути Мени мали подстицајни говор најчвршћом озбиљношћу говорећи:
Господе! – Ево ме! Пустио сам Те, о љубазни, свети Оче, да ме дуго чекаш, пошто си ми још од мог детињства непрестано довикивао: "Дођи Мени, Ја ћу те окрепити!" Сада, о Оче, дошло је време да ми се отворило ухо и моја иначе крута воља се сасвим предала у Твоју сва понизна и послушна пред Тобом као и по Твојој вољи према свој мојој бољој браћи. Зато, мој љубљени Исусе, дођи ми и окрепи моју болесну душу мелемом Твоје бескрајне љубави. Дај ми да у Твом горком страдању и смрћу нађем своју велику кривду. Дај ми да видим светих пет ожиљака и да у њима препознам мој велики злочин. О Исусе, који си надвладао смрт и пакао, дођи ми и учи ме да тек правилно разумем Твоју вољу, учи ме да спознам моју потпуну ништавност, а Твоје Све. О мој преслатки и прељубљени Исусе, Господару свих војски, дођи мени убогом, дођи мени слабом, дођи мени слепом, дођи мени глувом, дођи мени губавом, дођи мени улогом, дођи мени хромом, дођи мени искривљеном, дођи мени запоседнутом, јесте, о мој, мој, мој најдражи Исусе! дођи, дођи дођи мени мртвом, и дај ми само да такнем Твоју свету хаљину те ћу да живим. Господе, нипошто не оклевај, јер Те бескрајно требам; више не могу да постојим без Тебе, пошто си ми Ти постао све, и све остало ми је из љубави према Теби постало ништавно. Без Тебе више не могу да живим; зато, о мој најдражи Исусе, дођи брзо мени. – Но, као свагда, тако и овај пут нека буде Твоја света воља. Амин.
Потом идите на починак и растите у чежњи и љубави према Мени. Ако то вежбате само мало, кажем вам: убрзо ћете видети како сева и чућете како грми, али се не плашите и не будите страшљиви, јер најпре долазим свакоме као судија олујом, муњом и громом, па потом тек благим светим поветарцем као Отац.
Ко у правом смислу речи хоће да изврши ткз. генералну исповест, тај има много да предузме, јер је за то потребно више понизности и самоодрицања. То значи – да се добро разумемо – мора да буде потпуна намера да више не греши и тајну вечеру мора да узима живом вером из чисте љубави према мени; тек онда ће се осетити у вама у трену дивно дејство те љубави, које ће се брзо испољити у превеликој, несхватљивој радости и небеској милини.
Гле, то је најкраћи и најделотворнији пут према чистом поноворођењу у којем се једино стиче вечни живот. Сваки други пут траје дуже и несигурнији је пошто постоје много лоповских путева, где за жбуњем вребају подмукли лопови, разбојници и убице. Ко ту није ваљано оклопљен и унакрст наоружан, мучно ће доспети до одредишта. – Размислите добро ко је Тај који вам ово каже.
Зато велим, уместо ресурсе (затвореног друштва) и разоноде и врло прљавих друштава најзад можете изабрати Мој мир и Сабат-ресурс и можете разговарати са Мном бесплатно без улазнине, а ону другу улазнину можете употребити за нешто боље.
Шта мислите, шта би било боље и Мени утолико пријатније? Јер гле, као што сам негда рекао апостолима да нико не може служити двојици Господара, – зато размислите ко вас у овом опомиње. Амин. – Ја ваш свети Отац од вечности сам сам. Амин, амин, амин.
И ја слуга кажем халилуја, част и слава и величанство Богу у висини, Оцу, Сину и Светом духу. Амин.
Према цркви
[уреди]Врло мали прилог онима који мисле да у спису "Пут до поноворођења" не чују Мој глас, него Сотонин, или барем онај спис сматрају таштом петљаријом Мог писара. За њих су ови редови.
Сумњају у веродостојност Моје милости. Међутим, да и ја умем да сумњам, могао бих и Ја веома сумњати у њихову љубав. Јер они, истина, верују разумом, али далеко је још од њих верно срце.
Уместо да срце уразуме и уосетљиве осећањем, пуне само све више и више разум. Овај им је од самог читања набубрео као препуњена лопта. Ова лопта виси врпцом воље о срцу. Срце, пак, хтело би се раширити и насркати Моје милостиве љубави, поготово када мало застрто дајем овако нешто прилично понижавајуће, тако да више не може продрети кроз танане пролазе лопте њиховог ваздушастог разума, те услед тога пада на срце и тражи улаз.
Међутим, разумски балон напуњен ваздушним плиновима тада вуче о врпци воље услед његове нарочите лакоће попут балона толико јако да се утоци у духовне одаје срца чврсто стежу, те дарови ни ту не могу продрети. А шта из овог следи? Ништа друго до сумња, зато што живи дар између два краја врпце воље готово клизећи нагоре и надоле не налази улаз ни у једно ни у друго. Онда морам Ја прићи и проветрити мало разум да се поново спусти и да се врпца олабави, те да стегнуто срце опет добије ваздуха.
А стање сходно поретку требало би бити следеће: Срце се понизним силажењем разума све више и више шири и прима истог у себе. Тада се сам разум љубављу греје и шири у срцу. Овим и љубав добија све већи напон, коначно се упали у својој блаженој топлоти, и светлост њеног благог пламена просветљава умилно, благо и светло разум. Тада засијају небеска блага у разуму и топлотом светлости постају већа и већа и све растављенија и рашчлањенија (као под микроскопом) – из чега долази дивно срчано разумевање љубави и истинске живе вере, и горушичино зрно преображава се у дрво и позива небеске птице и коначно Мене самог.
Ово речено нека служи за твоје смирење при даљним сличним пребацивањима, као да си ти слуга двају Господара, или као да се хоћу служити и оруђјем Сотоне за Моју милост. А ово мало следеће нека служи за проветравање разума код сумњичавих.
Да ли је за похвалу ако деца напуштају своју болесну матер и паћеници прижељкују смрт због њених многих болести? – Ја кажем, Римска црква јесте блудница; но, та ви сте у њој рођени и сисали сте прво мајчино млеко из њених груди. Учила вас је најпре да називате Моје име, хранила вас као нежна мајка и бранила вам само да ждрпкате храну која би вам покварила стомак. Тако је пробудила у вама апетит према јачој храни душе и духа, коју вам Својом вољом никада нисам ускраћивао, па сте се по жељи срца могли наслађивати; и још дан-данас уживате као ретко ко – у њеном крилу!
Па откуд сада да са Јаковом и Јованом вичете: "Господе, дај да падају муње и сумпор на њену болесну главу."? – Слушајте, овде вири само мало истинске љубави. Да не мислите да је уништење пут до поправке? Ту се грдно варате. Тако су мислили и сви зачетници секти. Међутим, такође су се веома преварили и последица је била: Раздор браће, рат, убиство и ужас сваке врсте. – Да ли је таква поправка била благословена? Или може ли нека секта казати: "Моје учење није запечаћено крвљу браће"?
Гле, Римљанка јесте жена прељубница коју је требало каменовати. А Ја кажем и овде: Онај који је без греха, нека баци први камен на њу. – Такође је и хананејска жена и има велику веру и пуно љубави. – Такође је и жена која је дванаест година патила од течења крви и која Ми је из Моје хаљине украла исцелење и оздравила, због њене велике вере и љубави. – Такође је и попут велике блуднице и потоње покајнице Магдалене која је помазала Моје ноге. – Под свим тим приликама може се појавити Римска црква.
Напротив, други се ученици грдно љуте када чују о Мом "телу и крви". Верују шта хоће, одржавају се мрвицама које падају са столова њихових Господара (што је Моја распарчана Реч) и у свом осионом заносу хоће доказати да Мене ни нема; а ако ипак нешто остане од Мене, има да Ме има тек ако су били толико снисходљиви да Ме приме у своју идеју. Заиста, кажем: Ако нека секта потпуно поседујући Моју Реч не доспева до никакве боље представе о Мени до једино такве која иде на Моје потпуно уништење, онда су ми дражи и Турци њиховом поштеном и строгом слепоћом, будући да Ме још ипак држе за нешто више но њиховог идола Мухамеда; и неизмерно су Ми дражи Римљани, где Ми као Богу и Господу ипак још увек приносе барем спољну, видљиву жртву, која је за многе жив споменик Мог избављења.
Гле, тако то стоји са Римом! – Не свиђа Ми се Ватикан ни црква св. Петра, и на њиховом месту било би Ми много драже сиротиште. Рим је град који је блудничио са краљевима света. Он је блудница и чини као блудница. Ова блудница улепшава њено грдно лице и одева лепом одећом своје напола иструлело тело не би ли још изгледала као девица. Гле, све то и хиљаду што друго итекако Ми је познато. Међутим, зар не кажете сами: Нека курва често васпитава своју децу боље но горда мати која мисли да је попила сву Моју мудрост? Тако и ја кажем: Ова блудница је одгојила већ много добре деце и тиме је помазала Моје ноге. Зато ћу јој помоћи и погледаћу је не би ли се покајала, јер много је грешила, али и много љубила.
А вама кажем да сте у њој рођени и крштени, зато не требате да јој желите уништење, већ спасење. Дајем вам мелем и лечим у вама наследно зло. Ако сада живите по датим правилима, онда ће вас црква ценити. И ако на вама примети чудеса, онда ће и сама искати мелем и у потаји лечиће многе своје ране. А ако се хоћете одметнути, мало ће благослова доспети до ваше браће.
Живите, као што сам вам показао, и никада вас неће снаћи неки претрес Мене ради. Јер заштитићу вас и Моје дело ће несметано изићи на видело дана као велики магнет који ће све привући себи. Но, не морате га ослабити вашом непослушношћу и таквим сумњичењем.
Ако кажете: Како то да је у овом деведесет и деветоструки благослов? – Онда Ја кажем: На небу ће се анђели радовати над покајаним грешником деведесет и девет пута више но над исто толико праведних који мисле да су оправдани Мојом пуном Речју. – Јер ово заиста кажем: Лутер, Калвин, Меланхтон и многи други не претежу једног Јована од Крста, ни Јована од Бога, ни Фрању, ни Тому Кемпијског, ни Таулера, ни Терезију ни још многе хиљаде других.
Овде су најзнаменитији протестанти још што-шта могли научити. И сам Сведенборг сазнао је у Риму понешто што му је тек веома знатно помогло да отвори врата до унутарњег живота, јер био је неко који је из свега знао извући суштину и заиста је од тог имао користи.
Гле, зато мудар иде у стару оставу за старудије и често налази велика блага покривена прашином церемоније. Прашину брише и чисто злато ставља у своју ризницу. Исто тако чините и ви. – Јер је написано: "Пустите малене да дођу Мени и не браните им, јер таквих је царство небеско"! И ко не постане попут њих неће одмах доћи у Моје царство све док не постане попут њих који не мудрују, већ у простоти родитељима верују на реч и по томе чине; и чак када Мојом милошћу прерасту родитеље, још увек поштују њихову реч, иако им више није потребна.
Ноје је погрешио што се опио, али је проклео сина зато што се смејао. А двојицу који су му љубећи покрили голотињу, благословио је. Исто тако чините и ви, ако хоћете бити благословени деведесет и девет пута. – То кажем Ја, вечна љубав и мудрост. Амин, амин, амин.
Прељуба и блуд (и помодарство и индустрија)
[уреди]Рече им: Вама је Мојсеј допустио по окорелости срца вашега да отпуштате жене своје; а из почетка није било тако. А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју, осим због прељубе, и ожени се другом, чини прељубу. – Рекоше му ученици његови: Ако је тако човеку са женом, није добро женити се. – А он им рече: Не схватају сви ову реч, него они којима је дано. Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне, а има ушкопљеника које су људи ушкопили, а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства небескога ради. Ко може схватити, нека схвати (Мт 19:8-12)
Код овог места у Јеванђељу поглавито се истиче прељуба и све што се може сматрати прељубом, уколико су закони брака претходно одређени и довољно обзнањени; јер без одређења и обзнањења брачних закона прељуба наравно престаје важити као чист грех.
Онај који је потпуно неспособан за брак из једног или другог разлога који је наведен код Матеја, глава 19, стих 12, тај ни не може починити прељубу будући да је сасвим неплодан. А онај који је сасвим плодан, било нежења, било ожењен, може постати прељубником ако обљуби жену која је удата, било да живи са човеком, било да је од њега разведена разведеницом.
Исти случај је са неудатом или удатом женом ако има однос са ожењеним човеком, који већ има жену – изузев ако је жена сасвим нероткиња. У том случају човек може обљубити једну или више девојака уз пристанак законите жене да из њих роди децу. Међутим, без пристанка законите жене такође чини прељубу као и свака девојка која се подаје човеку против воље законите жене.
А жена увек чини прељубу ако са неким другим има однос – изузев у случају да човек има доказане недостатке који су наведени у Јеванђељу и да жена пре брака за то није знала, или ако се човек, као већ ожењен, без знања жене сам ушкопио или се дао ушкопити. А ако је то неко учинио силом човеку, било каквим рђавим поводом, онда жена постаје прељубницом ако без знања, воље и жеље унесрећеног човека допушта да је неко обљуби. А ако то човек хоће, онда жена ни не чини прељубу ако легне са неожењеним или чистим удовцем; а ако легне са ожењеним, учинила би прељубу са оним са ким је легла.
А ако би жена само ради разврата легла било с ким, онда поред прељубе чини и грех блуда и потпуне нечистоте, чиме на себе натоварује троструку казну и била би по Мојсију кажњена огњем.
А ако самац чини нечистоту са самицом и обоје избегавају рађање, онда обоје чине злочин чедоморства и биће по томе кажњени. А ако обоје хоће да роде потомка, онда је нежења дужан да издржава дете за три четвртине уз обавезу да девојку што пре ожени или да се барем постара да девојка место њега добије мужа – а он нека се не жени све док се девојка не уда; а ако остави девојку и жени се другом, биће као прељубник кажњен у паклу.
А ако неожењен или удовац обећа девојци љубав уз часну реч и девојка прихвати, а ипак ожени другу, онда такође чини прељубу – осим у случају да га девојка напусти; тада на њу пада кривица прељубе ако му је обећала своју љубав.
А они који живе у ткз. слободном целибату и нису ушкопљени, а ипак обљубљују жене и девојке, ти су свагда најгори прељубници, пошто свагда крше свој слободан завет. Јер свако кршење завета јесте прељуба, изузев ако је завет учињен присилом или у напитом стању, и такав завет нико није дужан држати, осим ако га је накнадно потврдио или ако световни закони то траже ради општег добра.
А ако негде ушкопљени хоће блудничити, нека буду кажњени прутевима, пошто добро треба да виде да у њима више нема силе рађања.
"Но", казаће неко, "овде за здрав разум нигде не вири неки одржив разлог зашто човечанство баш по тој ставци треба бити толико ограничено против свих захтева природе. За мокрење и столицу нема закона, премда су и то гадне радње које тражи природа. А баш за овај чин који тражи иста природа постоје правила и закони да можеш да полудиш."
Ја на то кажем: Управо по тој ставци стало је до тога што Јеванђеље напомиње речима: Ко може схватити, нека схвати.
Зар човек није врхунац васколике творевине? – А ако је то непорециво, зар његово рађање може бити равнодушан чин?
Рађање животиња јесте присилно и не може се вршити другачије до по престрогом поретку. А рађање човека јесте слободно, њим се већ прво слободно семе треба положити у зачетак, из којег опет треба произићи слободан човек. А зар се може досећи ова света сврха ако би се са овим првим и најважнијим чином, код којег се ради о Највишем, дозволило да се њим шора. Мокрењем и столицом се ништа не рађа; али код чина рађања ради се о постању врхунца целокупне творевине.
Ради се о чуду над чудима; ради се о слободном човеку, који је позван да вечно живи као Бог са Богом и да врши Божја дела.
Такав чин, такав велик чин да се не врши никаквим правилом, никаквим редом? – О, кратковиди човечији разуме, који себе словиш здравим, а уздуж и попреко си пун кврга и чирева.
Па управо је брак први поредак у којем се човечанство мора родити како би се уопште оспособило да уђе у виши поредак. Брак је слободно сједињење двају срца, двеју душа, двају духова, из којег негда треба произићи велико сједињење у Мени и са Мном самим као крајња сврха свег постања.
А зар се то икада може досећи ако се не положи прво семе у ваљано уредном и правом браку и њим условљеним уредним рађањем?
Дакле нека схвати ко може да схвати. – Нечистотом, похотљивошћу и блудом тела, дакле прељубом сваке врсте, не може се родити плод за Бога. – Зато је такво што превелик грех. Јер Ја, Господ Бог, јесам највећи и најсавршенији поредак и зато не могу придодати да се човек као завршетак свег Мог стварања рађа попут жаба у смрдљивим локвама.
Ово нека схвати, ко може да схвати. Амин.
Да би се претходни дар још темељније разумео, расветлиће се овде још ближе околности под којима се чине прељуба, блуд, похотљивост и према томе права нечистота и шта најчешће наводи на то.
Човек, било мушко, било женско, већ чини блуд разним пировањем и наслађивањем и уопште свиме чиме своме телу хоће приуштити посебну пријатност. Такве су безбројне јавне забаве, код којих се људи већ ионако понашају слободније и бестидније но у свом обичном стању, којима се управо телу служи највише на превесео начин. Онај који одлази на такве забаве и учествује на њима, већ чини блуд зато што тим жртвује свом сопственом најопаснијем кућевном идолу, свом телу; а истовремено чини и прељубу Мени, истинском веренику, пошто тим крши завет своје вере. А истовремено је и похотљиви и нечисти; похотљиви зато што се одао телу, а нечисти зато што се таквим чином само рађа смрт, а не живот.
Даље чине прави блуд сви који умотавају тело у модерну меку одећу. Јер ако неко каже: живим на свету и ради света морам се носити по моди иначе ће ме сматрати за коњину, који се не обазире на обичаје и пристојност. – О лудо! Па ко вреди више: Ја или свет? А ако ти кажем да ћу те Ја, ако се клањаш свету, одбити до века, зар ће ти и онда више вредети твој глупи свет него Ја, који ти је дао живот и који ти га може узети када хоће, довека? – На пристојност света се обазиреш, а пристојност коју Ја, Твој Бог и Господ, прво право имам тражити од Тебе, готово ти не значи ништа, и ти велиш да ћу ти то већ прогледати кроз прсте. – О, таква Моја попустљивост ускоро ће те страшно стајати. Вечни понор ће ти показати колику попустљивост сам имао са таквим светским магарцима. – Ето, каже светски магарац другом и светска свиња другој: Па где си то сашио фрак и панталоне? Ах, овај диван крој, као саливен! Одлично, савршено! Па ти си израстао као Адонис! Све ти одлично стоји – и све по задњој, најновијој моди! Не, и ја ћу тако, јер само са таквим укусом можеш се појавити код лепог рода као победник! –
Још више модне филозофије има женски род, јер може провести сате, дане и недеље ничим другим до ћаскањем о моди, тканинама, врпцима и чипкама, при том ни једном не помисливши да такво прелудо блудно брбљање можда Мени може бити непријатно. – А Ја кажем: О само напред таквим преглупим модним и одевним блудом, таквом тканом идолском жртвом за ваше смрдљиво тело, за мртвачницу ваше душе и вашег духа. Баш тако украшеним телом највише ћете се допасти Сотони, јер то му је најбитније да гробови буду окречени и балега позлаћена. – Али к Мени, коме је по вољи једино украс духа, никад неће ући такви укопишћени модни и одевни блудници, јер ни пред ким се не гадим више до пред ткз. модним јунацима и јунакињама.
Заиста, уколико бисте се по паришком тону јавно показивали голи, још бисте итекако могли бити спасени. Али будући да вашу мртвачницу толико украшавате, пропашћете у њој довека. – Јер све то је прави блуд, права прељуба, презрива похотљивост и нечистота на сопственом бићу. То је духовно самоубиство, за чије излечење ни у самим небеским баштама не расте травка. – Јер онај који због његовог јаког нагона обљуби курву, након чина се обично опет освести и неретко се каје за свој грешан чин; томе се и може опростити будући да увиђа да је погрешио.
А таква модна стрвина, такав фићфирић никада се не освешћује, никада се не каје и оно срамно, охоло, саможиво и преблудо дотеривање своје мртвачнице поврх тога не само да не сматра грехом, него долично поштовања и прилично, а при том се не ретко стиди сиромашног брата, сироте сестре, да – чујте! – не ретко се стиди својих сиротих родитеља, – стиди се Мене – стиди се да ми се моли само зато што носи врећу мољаца украшену по најновијој моди, стиди се да јавно призна Моје име.
Питам овде да ли постоји још већа врста блуда од модног и одевног блуда? – А Ја кажем уз то: Сваки грешник ућиће пре код Мене него такав преглупог кицош и модна свиња. За те, какви су по својој правој паришкој врсти, небо се вечно неће отворити. Онај који Ме ружи, пред тог могу стати и показати му да Ме ружио без разлога, те ће увидети своју заблуду и плакаће што Ми је учинио неправду, – и опростићу му, па ће Ми постати попут Павла.
А шта радити с оним који се Мене очито стиди? Заиста, за тога не знам никакво средство. Јер кога се стиди тога вечно заобилази пажљивије од куге; и управо то је главна природа Сотоне – наиме толико хваљен осећај стида. – Родитељи, утисните вашој деци само пуно осећаја светског стида и части, па ћете их већ најбоље упутити за пакао, и са тог пута касније више неће ни мало одступити. Само учите девојчице прилично строго и озбиљно да своје ноге сакривају из чистог стида, али зато гузицу прилично да истрће и груди и руке ипак по моди више да открију, – само тако! Баш тако треба да се потпуно обезбедите паклу. О ви преглупи људи, шта ли је на телу честитије или срамније? – Зар није цело тело Моје дело? – А где пише да сам телу додао и нешто срамно?
Ви сте срамни модни и одевни блудници, који, само зато што је мода, сматрате неке делове вашег тела срамним, а друге честитим. Да је мода показивати голу гузицу, а лице покривати до очију, чинили бисте то и сматрали бисте задњицу најчеститијим делом тела. О, ви будале, преглупи магарци и праве свиње! Зар не примећујете да се пакао преко бедне моде у вашој одећи с вама најодвратније спрда? – Зато одступите коначно од ове највеће свих ваших глупости, која је сама довољна да вам заувек затвори небо.
Да људи иду голи, били би много понизнији и смернији, али пошто украшавају своје тело не би ли изгледало допадљивије, непрекидно горе за телесном пожудом и осуђују сами себе све дубље у вечну смрт. – Ко ће их оданде избавити када се почну стидети вечног спаситеља све више што финије одевају своје тело по моди? Заиста, пре ће разбојници и убице и голи Содомити гледати Моје лице но кицоши и све помодарке. То каже сироти, само нужном одећом огрнути, али свемоћни Господ Исус. Амин, амин, амин.
Након модних јунака и њихових другарица сасвим блудниче, прељубодејствују и томе слично такође и витезови индустрије. Ови су у суштини још гори од модних јунака и јунакиња, јер су већ буквално Сотонина десна рука и као такви носе његов знак на челу и на руци. – Ови знаци прибављају им разна спознања и стављају им у руку и новац и марљивост. Затим граде велике вештачке радионице у којима уместо сиромашних људи раде стројеви и за кратко време производе велике количине разне робе: као што су разне модерне тканине за одећу и друге кућевне украсе и огроман број ствари за ткз. модерни, отмени свет. У том кројачи изучавају дан и ноћ не би ли изумели нов крој како би више привукли своје муштерије. И модисткиње чине исто и траже све новије, упадљивије и дречавије облике, па маме своје муштерије и стално хвале своје производе као нешто изузетно.
Ова сада све чешћа и све многобројнија врста људи најчешће је без вере, без религије, без савести и без имало љубави према ближњем; њима човек не значи ништа, једино као купац и обилан потрошач њихове робе, ако плаћа на време. А ако то из неких разлога чешће није случај, одмах се заводи немилосрдна наплата путем јавне продаје имовине, а ако не покрива потраживање, онда дужника бацају у затвор. – Сасвим по Мојим речима, где сам рекао: "А ако позајмљујете ваш новац, онда га позајмљујте сиромасима, који вам га не могу вратити, те ћете наћи вечно благо у Мом царству. – И не брините се шта ћете јести и пити и чиме ћете покривати своје тело, за свим тим теже незнабошци. Ви пре свега једино тражите царство Божје и његову правду (која је љубав и смиловање), све остало ће вам се додати као слободан дар." – То је Моја реч, то је Божја реч; то је Моја воља, то је Божја воља.
А како се према њој односи индустријски, светско-сотонски блуд, који је напред наведен? – Односи се баш као што се узајамно односе доњи пакао и горње небо; зато за таква дела и ткз. напредак духа времена ни није потребно тачније одредити плату у вечном, великом, оном свету. Јер такви људи налазе се већ предубоко у паклу да би с њима Моја светост могла доћи у ближи додир. А такође су ми и сувише јадни и рђави да би им Моја љубав могла довикнути: "Тешко вама!" јер их не би уплашило и не би се покајали, него би још више производили и још више куповали и продавали.
Заиста, том роду ће се ускоро најсрамније оборити њихове тезге и шатре, а они сами ће бити истерани ужареним ужима у вечно огњено море Мог гнева. – А ја ћу сваком грешнику бити милостив и милосрдан, али са тим родом поступиће се безобзирно, зато што се као ниједно друго највећом равнодушношћу Мојој Речи у свим временима пречињенично руга. – А и душа таквог продавца је нешто најодвратније што се може замислити, она је пресмрдљива пијавица која се са хиљаду чељусти непрестано труди да прогута све што год може досегнути и дохватити. Зато сам и показао у храму колико Ми је пријатан тај род.
Штедео сам засигурно сваког грешника – кривицу прељубнице записао сам у песак; блудници допустио да Ми помаже ноге; код цариника и јавног грешника сам обедовао; очистио сам оне који су били пуни губе похотљивости; Мог издајицу поздравио сам као пријатеља; убицу на крсту примио сам у вечни рај; и за све оне који су Ме разапели, умирући на крсту, молио сам светог Оца за опроштење; само витезове индустрије изгнао сам без обзира и поштеде ужима из храма, и богат расипник је морао у пакао. – Из овог већ можете наћи мерило колико је код Мене у милости овај род и колико ће вечно бити. Амин, амин, амин. (Hi2.353 и Hi3.249)
