На бадњи дан/24

Коста Трифковић

На бадњи дан

◄   Појава трећа

ПОЈАВА ЧЕТВРТА

Појава пета   ►

ПОЈАВА ЧЕТВРТА
ЈОВАН и пређашњи.


ЈОВАН (с врата):
Распитао сам се, господине!
СВЕТОЗАР:
Но, па шта је у ствари?
ЈОВАН:
Жалост, господине, жалост! То је једна сирота удовица, коју је газда од куће са њеном децом избацио на сокак, за то, што не могу да плате кирију.
СВЕТОЗАР:
Понда?
ЈОВАН:
Е, па сад ће провести бадњи дан на сокаку, јер немају куд.
СВЕТОЗАР:
Тако им треба! За што да не плате кирију. Кућни газда је у своме праву.
ЈОВАН:
Ал, кад су сиромашни, па немају одкуд да плате, је ли и онда газда у праву?
СВЕТОЗАР:
До сто врага, шта ти разумеш о праву, а најпосле, шта ме се тиче, ја не марим за све право, нека раде шта знају, премда, најпосле, ако се они буду огрејали, моја соба не ће бити ладнија! — Јоване ти! Дозови те дужнике овамо, да се мало огреју. (Јован оде.) Та да, кад већ ложим онда је свеједно, ма колико се нас грејало, а најпосле, ја могу дозвати кога хоћу у моју собу, ко ми заповеда?