Na badnji dan/24

Kosta Trifković

Na badnji dan

◄   Pojava treća

POJAVA ČETVRTA

Pojava peta   ►

POJAVA ČETVRTA
JOVAN i pređašnji.


JOVAN (s vrata):
Raspitao sam se, gospodine!
SVETOZAR:
No, pa šta je u stvari?
JOVAN:
Žalost, gospodine, žalost! To je jedna sirota udovica, koju je gazda od kuće sa njenom decom izbacio na sokak, za to, što ne mogu da plate kiriju.
SVETOZAR:
Ponda?
JOVAN:
E, pa sad će provesti badnji dan na sokaku, jer nemaju kud.
SVETOZAR:
Tako im treba! Za što da ne plate kiriju. Kućni gazda je u svome pravu.
JOVAN:
Al, kad su siromašni, pa nemaju odkud da plate, je li i onda gazda u pravu?
SVETOZAR:
Do sto vraga, šta ti razumeš o pravu, a najposle, šta me se tiče, ja ne marim za sve pravo, neka rade šta znaju, premda, najposle, ako se oni budu ogrejali, moja soba ne će biti ladnija! — Jovane ti! Dozovi te dužnike ovamo, da se malo ogreju. (Jovan ode.) Ta da, kad već ložim onda je svejedno, ma koliko se nas grejalo, a najposle, ja mogu dozvati koga hoću u moju sobu, ko mi zapoveda?