На Кордуну
На Кордуну
Већ се у бескрај пружаху сене,
и мрак падаше немо, ко туга,
када стигоше из Сунца, с југа,
обучени у тоге црвене.
Звезда се једна помоли, трене,
и засја тихо. Из густог луга
запева славух, и песма дуга,
личи на Јесен, која већ вене.
Мир, ко у гробљу. И преко њива
птица јатима ка југу журе.
Славуј са чежњом дозива Луну.
Они, ко силна, страшна три дива,
у магловиту даљину зуре...
И црна пада ноћ на кордуну...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|