На Кордуну
На Кордуну
Већ се у бескрај пружаху сене,
и мрак падаше немо, ко туга,
када стигоше из Сунца, с југа,
обучени у тоге црвене.
Звезда се једна помоли, трене,
и засја тихо. Из густог луга
запева славух, и песма дуга,
личи на Јесен, која већ вене.
Мир, ко у гробљу. И преко њива
птица јатима ка југу журе.
Славуј са чежњом дозива Луну.
Они, ко силна, страшна три дива,
у магловиту даљину зуре...
И црна пада ноћ на кордуну...
|