Најмлађа сестра
Да је мени, што је мени драго!
Мени ј' драго оно момче плаво.
Плаво момче испод села прође,
Гладно, жедно, жељно дјевојака:
Би л' му, мајко, воде изнијела? 5
— Изнес', ћеро, ал' се вришко врати. —
Изнијела, кад се сунце рађа,
Вратила се, кад сунце почива.
Питала је стара мила мајка:
„Ћери Маро, што те досад нема?“ 10
— „Не питај ме, стара мила мајко!
Ја сам стала, те чудо гледала,
Ђе јединак умире у мајке;
Њему мајка више главе сједи,
Косе реже, бјеле књиге веже, 15
Па их шаље на девет градова,
Да му дође све девет сестара:
„„Ајте, сеје, жени вам се браца.““
То су сеје тешко дочекале:
Свака сеја по кошуљу носи, 20
А најмлађа гаће и кошуљу;
Свака сеја по коњица води,
А најмлађа коња и сокола;
Свака сеја понешто јауче,
А најмлађа на мах мртва пада 25
Од жалости к'оно од болести.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
