Нашој гори
Ал' дивна бјеше, горо, ој наша горо мила!
Дивно је свуда мајско китило тебе цв'јеће,
Виш' тебе сури ор'о ширио моћна крила
Кличућ' ти пјесме среће...
Ал' мјесто њега сада виш' тебе с' тама вије...
И миле гране твоје, к'о пакла демон клет,
Помаман вихор ломи, мразним те крилом бије,
Чупа ти сваки цв'јет...
Не чујеш више пјесме, веселе пјесме твоје,
Над тобом вила плаче, а крешти совин глас...
Милости за те нема, - све стране н'јемо стоје -
И небо не чује нас...
13. новембра 1888.