[Назли Петко, богме, офце чува]
Назли Петко, богме, офце чува,
Офце чува, Петко, по ледине.
По ледине, Петко, по планине,
Оздол идеф, Петку, лоши људи,
Лоши људи, Петку, арамије, 5
Назли Петка, море, уфатише,
Беле руке, Петку, саврзаше.
Лису кучку, лавку, утепаше,
Карамана старогог обранише,
Беле офце с Петка потераше, 10
Ал’ се беле офце растурише.
Туј се њима Петко замолија:
„Арамије, море, мила браћо,
одврж’те ми, браћо, беле руке,
Да засвирам, јадан, жут кавала, 15
Да с’берем, јадан, беле офце, —
Ви терајте, браћо, ја да свирим!“
Туј се лоши људи излагаше,
Одврзаше Петку беле руке,
Петко узе, јадан, жут кавала, 20
Кавал свира, беле офце збира,
Офце збира кара абер праћа,
Абер праћа моме Севделине:
„Севделино, море, млада момо,
ако спијеш, Севдо, разбуди се, 25
Разбуди се, Севдо, пробуди се,
Ако одиш, Севдо, потрчавај,
Ако слушаш, Севдо, сећавај се,
И за мене, Петка, и за тебе.
Чувам офце, Севдо, по планине, 30
По планине, Севдо, по ледине,
Ал’ дођоше, Севдо, лоши људи,
Лоши људи, Севдо, арамије,
Лису кучку, Севдо, утепаше,
Беле офце, Севдо, потераше!" 35
Слуша кавал мома Севделина,
Слуша кавал Петка, назли Петка,
Па завика Севда по авлије:
„Гулу гуске, да ве бог убије,
Изеле ве љуте арамије!" 40
Гледа Севду Севдин стар бабајко,
Па гу збори, џан’м, Севделине:
„Што уклињеш наше гуске беле,
Да л' што дворе, Севдо, нарусише,
Да л' што башчу, Севдо, погазише 45
Ел цвеће, Севдо, поломише?"
Татку збори млада Севделина:
„Чу ли мене, мили стар бабајко,
Несу гуске дворе нарусиле,
Несу гуске башчу погазиле, 50
Него ни је голема невоља,
Тешка глума от офчара идат,
От нашега Петка, назли Петка:
Назли Петка нашег уфатили,
Беле руке Петку саврзали, 55
Бело стадо наше потерали,
Лоши људи, љуте арамије!“
Тој зачуо Севдин стар бабајко,
Па ои рипи на ноге лагане,
Па узима, џанум, чифт пиштољи, 60
Па отиде, џанум, у планину,
У планину, џанум, за пусију,
Де проодиф стада и офчари,
Па истури, џанум, чифт пиштољи,
Арамбаше клете утекоше, 65
Бело стадо с Петка остаише.
Чудно чудо старца уфатило,
Па му збори Петку, назли Петку:
„Назли Петко, моја верна слуго,
Откут знаје моја Севделина, 70
Да су тебе, Петко, саврзали,
Арамије офце потерали?"
Па му збори Петко, назли Петко:
„Чу ли мене, Севдин стар бабајко,
Севделина мома, разабира, 75
Што гу Петко на кавала свира,
На кавала дрво шимширово!“
Чудно чудо старца зачудило,
Чудно чудо за чудна офчара,
Чудно чудо за чудна кавала, 80
Па му збори чудному офчару:
„Чу ли мене, Петко, назли Петко,
Узми твога чуднога кавала,
Па засвири младе Севделине,
Да смо наше стадо поврнули; 85
Да одимо нашем белом двору.
Нек поспраи наша мила Севда,
Нек поспраи наше беле дворе,
Нек замеси пребеле погаче,
Нек уготви најбољу кокошку, 90
Нек донесе вино десетачко,
Да се мало, Петко, почастимо!“
Послушала, Севда саслушала,
Беле дворе Севда поспраила,
И погачу Севда умесила, 95
И кокошку Севда уготвила,
И донела вино неточено.
Јопет чудо стари зачудио,
Па казује моме Севделине:
„Ево има пет година дана 100
Како Петко наше офце чува.
До данас је Петко бија слуга,
Од данас му, Севдо, буди љуба,
Верна љуба вернога офчара.
Просто Петку стадо и девојка, 105
Просто Петку ови бели двори,
Нека свира, нека стадо збира,
По планине поред Севделине!“
