Возила се шајка дјевојака.
Пухну вјетар с брда Велебита
Па потопи шајку дјевојака,
Сам’ остаде на корману Мара.
Повикује са кормана Мара: 5
„Тко би мене крају прибавио,
Дала бих му обљубити лишце.“
Бр’јегом шеће дућанџија Мојо,
Па он прави од шимшира лађу,
Од шимшира и од каранФила, 10
Па он иде прибавити Мару.
Кад су они близу краја били,
Говорио дућанџија Мојо:
„Дајдер, Маро, што си обећала,
Дајдер, Маро, да т’ обљубим лишце!“ 15
И говори прелијепа Маре:
„Не будали, дућанџија Мојо!
Не љуби се у водици лишце,
Већ се љуби у горици лишце.“
Кад су они близу горе били, 20
Ал’ говори дућанџија Мојо:
„Дајдер, Маро, што си обећала,
Дајдер, Маро, да т’ обљубим лишце!“
Ал’ говори прелијепа Маре:
„Не будали, дућанџија Мојо! 25
Не љуби се у горици лишце,
Већ се љуби код матере лишце.“
Кад су они близу двора били,
Говорио дућанџија Мојо:
„Дајдер, Маро, што си обећала, 30
Дајдер, Маро, да т’ обљубим лишц!“
Ал’ говори прелијепа Маре:
„Не будали, дућанџија Мојо!
Не љуби се код матере лишце.“
То изрекла па у двор утекла. 35
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 16-17.
