Мој пријатељ и ја

←За друговима

Мој пријатељ и ја Писац: Милета Јакшић

Живот→

ОН

Ох! како ти је уска соба ова!
Прозори мали, светлост тужна, сура, —
Слушам: једнако капље с ниска крова,
Напољу вече, киша, јеца бура.
У лапавици, блату, и мочари
Тече твој живот: jад и мрзост свуда —
Ајдмо одавде, пријатељу стари,
Далеко... у свет, у живот — ма куда!

JA

У свет? у живот?... Мене језа хвата
Од људске вреве, од тишме и града —
Завичај мој је овде усред блата,
У оскудици сјаја, усред јада.
За мене друге лепоте су стране
И неприродне — знам ја људе оне:
Када зазими, снег вејати стане,
Уметнички га измеђ себе гоне, —
Од зимње чаме лек у друштву траже
Од глухог доба ноћи подне чине:
Досаду своју како знаду блаже
Градећи хуку од ноћне тишине.

ОН

Па ко и мари за те овде ноћи,
Жалосне, црне, без гласа, без сјаја:
Ти ћеш умрети у својој самоћи
Не мичући се из свог завичаја.

JA

Ја ћу живети и умрети потом,
Животом својим сви смо Богу криви, —
Ал’ ћу живети истинским животом
Биљке, дрвета што у пољу живи.
У променама радости и туге
Живот ми беше и опет ће бити:
Јер после кише ено сјајне дуге
А после зиме цвеће земљу кити.
Но било лето или тужна зима
Ил’ јад ил’ радост, живети ил’ мрети,
Упркос свему, незгодама свима,
Ја умем све то једнако поднети.
Ко̑ храст, изложен навалама буре,
Јуриш ветрова што одбија снажно
Тако ја тугу, дан јесени суре,
Досаду зиме подносим одважно.
И не то само — већ тражим милине
У том, чега се други људи боје:
Поноћ и страва гробовске тишине,
Самоћа, чама — све је, све то моје.
Кад ветар плаче, и ја тужим с њиме,
Кад дани чаме, чамим с њима и ја,
Умирем скупа с ружама сред зиме,
Будим се, кликћем кад сунце засија:
У тихом жару пролетњега сјаја
Крв ми се згрева, срце живље лупа,
Дух ми се свуда са природом спаја,
Са зимом, смрћу кад она наступа...

Твој разлог, дакле, неће ме се таћи —
(Зечеви гину ту где се и коте)
И ја одавде нећу се ни маћи —
Немаш ти срца за ове лепоте.

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 180

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.