Молитва српског војника

Молитва српског војника  (1865)  Писац: К.С.

Дај ми боже, дај умрети
На бојноме пољу само
И душману одолети
Пре но душа пође тамо
Где све борбе, све престају
У небесном твоме рају!

Дај ми боже, бојак бити
За слободу рода мога
И душмана победити,
Тог крвника проклетога,
Па кад му се крвца следи
Нек и моје лице бледи. —

Смрт ми свуда — свуда следи
Сваки дан ме може стићи,
Ил’ за вратом веће седи,
Одакле ће текем сићи,
Кад ми ломну скучи главу
Ни за хвалу, нит’ за славу.

Сваки дан се, сваки мрије
Ал’ не стиче успомена; —
Бојној смрти налик није
Баш ни једна друга њена
Смрт иначе мучи, дави:
У боју се громко јави. —

На бојноме пољу само
Смрт нам певап песму своју,
А ми њојзи одпевамо
Много лепшу песму коју,
И те песме — прем ужасне —
Небесном су славом јасне. —

Смрт ће сваког да удави,
Свак ће од ње да погине,
Ал’ самрти из љубави
Спрам премиле домовине
Нема него на бојишту,
Мало када на огњишту. —

Љубав, мрзост и освета
У боју се скупа кале,
Дом, слобода брани света
А од рода стичу хвале —
То се нигде стић’ не може
Већ у боју, вечни Боже!

Зато дај ми, дај умрети
На бојноме пољу само
И душману одолети
Пре но душа пође тамо:
Где све борбе, све престају,
У небесном твоме рају!

Извор

1865. Вила. Година прва. стр. 257.