Molitva srpskog vojnika

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Molitva srpskog vojnika  (1865) 
Pisac: K.S.


Daj mi bože, daj umreti
Na bojnome polju samo
I dušmanu odoleti
Pre no duša pođe tamo
Gde sve borbe, sve prestaju
U nebesnom tvome raju!

Daj mi bože, bojak biti
Za slobodu roda moga
I dušmana pobediti,
Tog krvnika prokletoga,
Pa kad mu se krvca sledi
Nek i moje lice bledi. —

Smrt mi svuda — svuda sledi
Svaki dan me može stići,
Il’ za vratom veće sedi,
Odakle će tekem sići,
Kad mi lomnu skuči glavu
Ni za hvalu, nit’ za slavu.

Svaki dan se, svaki mrije
Al’ ne stiče uspomena; —
Bojnoj smrti nalik nije
Baš ni jedna druga njena
Smrt inače muči, davi:
U boju se gromko javi. —

Na bojnome polju samo
Smrt nam pevap pesmu svoju,
A mi njojzi odpevamo
Mnogo lepšu pesmu koju,
I te pesme — prem užasne —
Nebesnom su slavom jasne. —

Smrt će svakog da udavi,
Svak će od nje da pogine,
Al’ samrti iz ljubavi
Spram premile domovine
Nema nego na bojištu,
Malo kada na ognjištu. —

Ljubav, mrzost i osveta
U boju se skupa kale,
Dom, sloboda brani sveta
A od roda stiču hvale —
To se nigde stić’ ne može
Već u boju, večni Bože!

Zato daj mi, daj umreti
Na bojnome polju samo
I dušmanu odoleti
Pre no duša pođe tamo:
Gde sve borbe, sve prestaju,
U nebesnom tvome raju!

Izvor[uredi]

1865. Vila. Godina prva. str. 257.