Молитва Светом Сави

Извор: Викизворник
Молитва Светом Сави
Писац: Слободан Радошевић


Молитва Светом Сави


Пуна је Србија вароши и села,
Воћњака, шума, рудника и њива,
Велелепних зграда, накита,одела,
Али вера није, као некад,жива.

И знања имамо, памети и духа,
Вештине спретне и заносних фраза,
Ал' срца су празна,увенула,суха,
К'о пустиње сиве крај ретких оаза.

Обиље поноса, презира и снаге,
Обести, жеља, и крутог господства,
Ал' је мало крепке,братске речи благе,
Осмеха љубави, људског благородства.

Столећа имамо,наслеђе дедова;
Земљу богату, као небо широку,
И завете њених најбољих синова;
Традицију славну, к'о море дубоку.

Ал' нам је срце болно и немоћно,вај,
За спознање Господњих путева вечних -
Из њега се чује сужњи уздисај
Свих вековних јада, страшних, неизречних.

Зато кличемо пред ореолом древним,
Жалосне душе и искреног хтења;
Обраћамо ти се молитвама ревним
У потајном страху покајничког бдења.

Даруј нам и делић срца божанског,
И бар трунку топле вере,светосавске,
Избави нас,Свече,кушања паганског,
Још једном запали свеће наше славске.

Избриши слабости страха и незнања,
Равнодушност занавек уклони млаку,
Неодлучности дај смелог поуздања,
И вољом обдари немоћ нашу сваку.

Блесни,и осветли,кутак мрачни сваки,
И часну душу српску вером запали,
Сви да бисмо били к'о хридине јаки,
О које се ломе бесомучни вали.

Та два умна ока божанскога лика,
И три прста света што благослов дају,
Нек помогну души сваког праведника,
И покажу путе младом нараштају.

Молитву, Свече, прими целог рода свог,
Облагороди младост срцима чедним,
Учини, да нас још једном оживи Бог
Погледом Свевишњим једним.

  • Написано: јануара 1969.

Извори[уреди]