Мијат арамбаша избавља младог Марјана
0001 Вино пију рамански хајдуци
0002 У Рамани више намастира,
0003 Ал’ напија Мијат арамбаша:
0004 „Здраво да сте, дружинице моја,
0005 Ни у моје ни у ваше здравље,
0006 Већ за оног млађана јунака
0007 Кој’ ће отић’ у бијело Ливно
0008 И дон’јети праха и олова,
0009 И духана за еглен јуначки,
0010 И дружини сваком по опанке,
0011 Арамбаши местве и опанке,
0012 И још к томе за димлије сукна,
0013 И дуге пушке танана кремења!”
0014 Сви јунаци поникоше ником
0015 И у црну земљу погледаше
0016 Како расте дјетелина трава,
0017 Али неће Марјане дијете,
0018 Него оно тио говорило:
0019 „Арамбаша, мој стрикане драги,
0020 Дајдер мене заоди лијепо,
0021 Дај ми токе Бранковића млада,
0022 Дугу пушку Петлибеговића,
0023 Којано је у Млетку ковата ─
0024 Три ковача три неђеље дана,
0025 Три ковача а три помагача,
0026 И кошуљу Беговића млада,
0027 На којој је више сувог злата
0028 Него л’ има бијелога платна!”
0029 На стојећи попило дијете здравицу;
0030 Лепо га је оборужа’ стриче,
0031 Дао њему што је заискао
0032 И лијепо га свјетова’ стриче:
0033 „Ај, Бога ти, Марјане дијете,
0034 Када дођеш у бијело Ливно,
0035 То ћеш наћи на еглену Турке,
0036 Они скачу скоком јуначкијем,
0037 Умећу се с рамена камењем
0038 И пуцају из пушке ликшана;
0039 То ћеш, д’јете, к њим’ у игру пристат’,
0040 Али пази, моје д’јете драго,
0041 Када би ти врућина дод’јала,
0042 Не разапни на долами пуца
0043 Да ти Турци не познаду злата,
0044 Јер ако га увиђоше Турци,
0045 Нећеш добро с њима пристати!”
0046 Кад се д’јете сјета наслушало,
0047 Он узимље пушку Петлибеговића,
0048 Паке иде у бијело Ливно.
0049 Када нађе на еглену Турке,
0050 Ал’ говори Марјане дијете:
0051 „Божја помоћ, Лијевљани Турци!” ─
0052 „Здраво да си, незнана делијо!”
0053 Ал’ говори Марјане дијете:
0054 „О Бога вам, Лијевљани Турци,
0055 Је л’ тестир к вами у игру пристати?”
0056 Ал’ му веле Лијевљани Турци:
0057 „Тестир ти је, незнана делијо,
0058 Тестир ти је колико ти драго!”
0059 Једва д’јете тога дочекало
0060 И с Турци се играти почело.
0061 Кад узеше бацат’ каменом,
0062 Свијем оно одбацило Турком;
0063 Другу игру заметнуше Турци
0064 И сташе се скоком ускакиват’
0065 Марјане свијем одскочило Турком.
0066 Кад виђоше Лијевљани Турци
0067 Што причини незнана делија,
0068 Попадоше пушке шаровите
0069 И узеше пуцати из пушке ликшана ─
0070 Свијем д’јете ликшан отимало.
0071 Кад је сунце напол дана било,
0072 Маријану жеђа додијала,
0073 Пак разапе на долами пуца.
0074 Од Турака нитко ништа не зна,
0075 Ал’ увиђе једна була стара,
0076 Пак говори Лијевљаном Турком:
0077 „Вај ви, Турци, кукавице црне,
0078 Зар не знате тко се с вами игра,
0079 Зар не знате Маријан-ајдука,
0080 Не знате ли дуге пушке Петлибеговића,
0081 И кошуље Беговића млада,
0082 И златније тока Бранковића?”
0083 Кад виђоше Лијевљани Турци
0084 И познаше да је хајдук Марјане,
0085 Они њега воде у бијелу кулу,
0086 Па га поје вином и ракијом,
0087 М’јешају му вино и ракију,
0088 Те делају слатку малвасију,
0089 Док су они д’јете опојили.
0090 А кад су га опојили Турци,
0091 Нањ намећу букагије тешке,
0092 Те га мећу у тавницу (пашину) тамну,
0093 Ђено плове змије и гуштери.
0094 Он ми тавни три бијела дана,
0095 Кад четврто јутро освануло
0096 Ал’ дође књига од Мијата ајдука,
0097 Не пише је чим се књига пише,
0098 Ван наџаком по кори церевој,
0099 А на руке паши у Лијевно,
0100 У књизи му био говорио:
0101 „Ај, Бога ти, паша од Лијевна,
0102 Тамо ми је Маријане дите,
0103 Баш сам чуо да је у тавници (твојој) ─
0104 Пошаљи ми Маријана мога,
0105 Пошаљи ми праха и олова,
0106 И дружини сваком по опанке,
0107 Арамбаши местве и опанке,
0108 И још к томе за димлије сукна,
0109 И духана за еглен јуначки,
0110 И дуге пушке танана кремења,
0111 И пошљи ми једну кесу блага,
0112 Јер немам зашто пити вина!
0113 Ако ли ми ти послати нећеш,
0114 Ево теби тврду виру дајем,
0115 Сакупићу с нагорске хајдуке,
0116 Из Котара Јанковић-Стојана,
0117 Из Котара Милутина Јанка,
0118 Из Котара Смиљанић-Илију,
0119 Из Котара Котарана Марка ─
0120 То ти, паша, арамбаше кажем,
0121 Сваки има тридесет хајдука;
0122 У неђељу која прва дође,
0123 Покупићу с нагорске хајдуке,
0124 С њима хоћу у Лијевно доћи,
0125 И бијело поробити Л’јевно,
0126 Поробити и огњем попалит’,
0127 И жива ћу пашу уфатити
0128 И жива га на колац надјети!”
0129 Књигу штије паша господине,
0130 К себи зове Лијевљане Турке:
0131 „Ај, Бога вам, Лијевљани Турци,
0132 Чујете ли што нам Мијат пише,
0133 Хоћемо ли послати Марјана,
0134 Али хоћемо, али нећемо
0135 Кажите ми, Турци Лијевљани?”
0136 Турци њему тио бесједају:
0137 „Ај ти, паша, господине драги,
0138 Шаљ’те њему Марјана дијете,
0139 И шаљ’те му праха и олова,
0140 И дружини сваком по опанке,
0141 Арамбаши местве и опанке,
0142 И још к томе за димлије сукна!
0143 Што ти пише да му шаљеш блага,
0144 Да не имаде зашто пити вина,
0145 Ти му пошљи три кесе блага,
0146 Јер је Мијат зао јунак,
0147 Што он рече учиниће, паша!”
0148 Кад то чуо паша господине
0149 Што му веле Лијевљани Турци,
0150 Он изводи Марјана дијете,
0151 Пак му даје праха и олова,
0152 И дружини сваком по опанке,
0153 Арамбаши местве и опанке,
0154 И духана за еглен јуначки,
0155 И наспље му до три кесе блага,
0156 И даде му тридесет пратилац’
0157 Да га прате до горе зелене.
0158 Кад бијаше под гору зелену,
0159 Ал’ попива Марјане дијете:
0160 „Бре берија, побратиме стриче,
0161 Ја не могу понијети блага
0162 Што су мене даровали Турци,
0163 Од страха Мијата хајдука!”
