Mijat arambaša izbavlja mladog Marjana
0001 Vino piju ramanski hajduci
0002 U Ramani više namastira,
0003 Al’ napija Mijat arambaša:
0004 „Zdravo da ste, družinice moja,
0005 Ni u moje ni u vaše zdravlje,
0006 Već za onog mlađana junaka
0007 Koj’ će otić’ u bijelo Livno
0008 I don’jeti praha i olova,
0009 I duhana za eglen junački,
0010 I družini svakom po opanke,
0011 Arambaši mestve i opanke,
0012 I još k tome za dimlije sukna,
0013 I duge puške tanana kremenja!”
0014 Svi junaci ponikoše nikom
0015 I u crnu zemlju pogledaše
0016 Kako raste djetelina trava,
0017 Ali neće Marjane dijete,
0018 Nego ono tio govorilo:
0019 „Arambaša, moj strikane dragi,
0020 Dajder mene zaodi lijepo,
0021 Daj mi toke Brankovića mlada,
0022 Dugu pušku Petlibegovića,
0023 Kojano je u Mletku kovata ─
0024 Tri kovača tri neđelje dana,
0025 Tri kovača a tri pomagača,
0026 I košulju Begovića mlada,
0027 Na kojoj je više suvog zlata
0028 Nego l’ ima bijeloga platna!”
0029 Na stojeći popilo dijete zdravicu;
0030 Lepo ga je oboruža’ striče,
0031 Dao njemu što je zaiskao
0032 I lijepo ga svjetova’ striče:
0033 „Aj, Boga ti, Marjane dijete,
0034 Kada dođeš u bijelo Livno,
0035 To ćeš naći na eglenu Turke,
0036 Oni skaču skokom junačkijem,
0037 Umeću se s ramena kamenjem
0038 I pucaju iz puške likšana;
0039 To ćeš, d’jete, k njim’ u igru pristat’,
0040 Ali pazi, moje d’jete drago,
0041 Kada bi ti vrućina dod’jala,
0042 Ne razapni na dolami puca
0043 Da ti Turci ne poznadu zlata,
0044 Jer ako ga uviđoše Turci,
0045 Nećeš dobro s njima pristati!”
0046 Kad se d’jete sjeta naslušalo,
0047 On uzimlje pušku Petlibegovića,
0048 Pake ide u bijelo Livno.
0049 Kada nađe na eglenu Turke,
0050 Al’ govori Marjane dijete:
0051 „Božja pomoć, Lijevljani Turci!” ─
0052 „Zdravo da si, neznana delijo!”
0053 Al’ govori Marjane dijete:
0054 „O Boga vam, Lijevljani Turci,
0055 Je l’ testir k vami u igru pristati?”
0056 Al’ mu vele Lijevljani Turci:
0057 „Testir ti je, neznana delijo,
0058 Testir ti je koliko ti drago!”
0059 Jedva d’jete toga dočekalo
0060 I s Turci se igrati počelo.
0061 Kad uzeše bacat’ kamenom,
0062 Svijem ono odbacilo Turkom;
0063 Drugu igru zametnuše Turci
0064 I staše se skokom uskakivat’
0065 Marjane svijem odskočilo Turkom.
0066 Kad viđoše Lijevljani Turci
0067 Što pričini neznana delija,
0068 Popadoše puške šarovite
0069 I uzeše pucati iz puške likšana ─
0070 Svijem d’jete likšan otimalo.
0071 Kad je sunce napol dana bilo,
0072 Marijanu žeđa dodijala,
0073 Pak razape na dolami puca.
0074 Od Turaka nitko ništa ne zna,
0075 Al’ uviđe jedna bula stara,
0076 Pak govori Lijevljanom Turkom:
0077 „Vaj vi, Turci, kukavice crne,
0078 Zar ne znate tko se s vami igra,
0079 Zar ne znate Marijan-ajduka,
0080 Ne znate li duge puške Petlibegovića,
0081 I košulje Begovića mlada,
0082 I zlatnije toka Brankovića?”
0083 Kad viđoše Lijevljani Turci
0084 I poznaše da je hajduk Marjane,
0085 Oni njega vode u bijelu kulu,
0086 Pa ga poje vinom i rakijom,
0087 M’ješaju mu vino i rakiju,
0088 Te delaju slatku malvasiju,
0089 Dok su oni d’jete opojili.
0090 A kad su ga opojili Turci,
0091 Nanj nameću bukagije teške,
0092 Te ga meću u tavnicu (pašinu) tamnu,
0093 Đeno plove zmije i gušteri.
0094 On mi tavni tri bijela dana,
0095 Kad četvrto jutro osvanulo
0096 Al’ dođe knjiga od Mijata ajduka,
0097 Ne piše je čim se knjiga piše,
0098 Van nadžakom po kori cerevoj,
0099 A na ruke paši u Lijevno,
0100 U knjizi mu bio govorio:
0101 „Aj, Boga ti, paša od Lijevna,
0102 Tamo mi je Marijane dite,
0103 Baš sam čuo da je u tavnici (tvojoj) ─
0104 Pošalji mi Marijana moga,
0105 Pošalji mi praha i olova,
0106 I družini svakom po opanke,
0107 Arambaši mestve i opanke,
0108 I još k tome za dimlije sukna,
0109 I duhana za eglen junački,
0110 I duge puške tanana kremenja,
0111 I pošlji mi jednu kesu blaga,
0112 Jer nemam zašto piti vina!
0113 Ako li mi ti poslati nećeš,
0114 Evo tebi tvrdu viru dajem,
0115 Sakupiću s nagorske hajduke,
0116 Iz Kotara Janković-Stojana,
0117 Iz Kotara Milutina Janka,
0118 Iz Kotara Smiljanić-Iliju,
0119 Iz Kotara Kotarana Marka ─
0120 To ti, paša, arambaše kažem,
0121 Svaki ima trideset hajduka;
0122 U neđelju koja prva dođe,
0123 Pokupiću s nagorske hajduke,
0124 S njima hoću u Lijevno doći,
0125 I bijelo porobiti L’jevno,
0126 Porobiti i ognjem popalit’,
0127 I živa ću pašu ufatiti
0128 I živa ga na kolac nadjeti!”
0129 Knjigu štije paša gospodine,
0130 K sebi zove Lijevljane Turke:
0131 „Aj, Boga vam, Lijevljani Turci,
0132 Čujete li što nam Mijat piše,
0133 Hoćemo li poslati Marjana,
0134 Ali hoćemo, ali nećemo
0135 Kažite mi, Turci Lijevljani?”
0136 Turci njemu tio besjedaju:
0137 „Aj ti, paša, gospodine dragi,
0138 Šalj’te njemu Marjana dijete,
0139 I šalj’te mu praha i olova,
0140 I družini svakom po opanke,
0141 Arambaši mestve i opanke,
0142 I još k tome za dimlije sukna!
0143 Što ti piše da mu šalješ blaga,
0144 Da ne imade zašto piti vina,
0145 Ti mu pošlji tri kese blaga,
0146 Jer je Mijat zao junak,
0147 Što on reče učiniće, paša!”
0148 Kad to čuo paša gospodine
0149 Što mu vele Lijevljani Turci,
0150 On izvodi Marjana dijete,
0151 Pak mu daje praha i olova,
0152 I družini svakom po opanke,
0153 Arambaši mestve i opanke,
0154 I duhana za eglen junački,
0155 I nasplje mu do tri kese blaga,
0156 I dade mu trideset pratilac’
0157 Da ga prate do gore zelene.
0158 Kad bijaše pod goru zelenu,
0159 Al’ popiva Marjane dijete:
0160 „Bre berija, pobratime striče,
0161 Ja ne mogu ponijeti blaga
0162 Što su mene darovali Turci,
0163 Od straha Mijata hajduka!”
