Мистер Долар (комедија у четири чина)/5
V
ПРОФЕСОР, прати га ПРЕДСЕДНИК
ПРОФЕСОР: Могу вам рећи, господине председниче, да сам управо усхићен пажњом.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Клуб, коме имам част да будем председник, сматрао је увек за своју дужност да заслугама наших јавних радника укаже пуну пажњу.
ПРОФЕСОР: Те мале пажње по спољашњости својој, по облику у коме се манифестују, изгледају погдекад као задовољење сујете али, госпође и господо, у основи оне садрже и једну врсту...
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН (Брутално прекида професора обраћајући се Председнику): Знате ли ви, господине председниче, да је наш Жан келнер постао милионар. Наследио је близу двеста милиона динара у доларима.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Није могуће?
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Сушта истина.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА
(Збуњен, професору): Извините, молим вас. — (Послератном господину) — Ко то каже?
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Ето, питајте господина Матковића.
МАТКОВИЋ: Истина је, господине председниче.
ПРЕТСЕДНИК КАУБА: Двеста милиона?
МАТКОВИЋ: Близу.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Забога, забога, како се то могло десити? Објасните ми, молим вас, како се то могло десити. — (Професору) — Извините молим вас, али случај је тако необичан.
ПРОФЕСОР: Хтео сам само да кажем да те мале пажње, по својој спољашшости, по облику у коме се оне манифестују, изгледају погдекад...
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА (Професору): Да, да, сасвим, сасвим, имате право! (Послератном господину) Па где је Жан?
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Отишли су да га доведу.
ПРОФЕСОР: ... изгледају гдекад као задовољење сујете...
(Опште комешање. Из дубине сале се чује: „Жан, Жан!" Сви устају на ноге да га виде)
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА (Води Жана под руку с једне а господин са добрим везама с друге стране): Ево га човек коме је срећа вереница.
СВИ: Живио! Честитамо! Честитамо! (Тискају се да се рукују)
ЖАН: Али шта је то, ја ништа не знам!
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Молим вас лепо, објасните ми, како се то могло десити?
МАТКОВИЋ: Драги Жан, дозволите ми да вас овим келнерским именом, сада последњи пут назовем, ви сте према овоме писму адвоката из Њуфаундланда наследили три милиона долара.
ОПШТИ УЗВИК: Долара!!!
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Што у нашем новцу чини око сто седамдесет милиона динара.
С В И: Сто седамдесет милиона!!!
ЖАН: Ја? Откуд ја?
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Па то се и ја питам откуд ви?
МАТКОВИЋ: Ваше је крштено име Јован, је л’ те? А презиме?
ЖАН (Гдеда блесаво у једну тачку и не одговара)
МАТКОВИЋ: Ваше презиме, Жан?
ЖАН: Заборавио сам!
ГОСПОЂА О КОЈОЈ СЕ МНОГО ШАПУЋЕ: Па да, у овом часу узбуђења.
ЖАН: Ах, сетио сам, Тодоровић.
МАТКОВИЋ: Дакле, господине Јоване Тодоровићу, — господо одсад ћемо тако звати господина.,.
ВИШЕ ГЛАСОВА: Разуме се!
ГОСПОЂА СА САТОМ НА ПОДВЕЗИЦИ (Поверљиво модел Пату): А знате ли да тај обешењак добро изгледа?
МАТКОВИЋ: Будите дакле љубазни па примите најпре моје честитање. Затим, будите љубазни и примите моје скромне услуге. До остварења вашега наследртва, сав мој новац стоји вам на расположењу, кадгод вам и коликогод вам затреба, јер ви већ од овога часа не можете живети животом којим сте досад живели.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА (Својој кћери Ели, која му је пришла): Па где си забога, јесам ли ти казао да будеш крај мене да те преставим господину професору.
ЖАН: Па добро, јесам ли ја сад одиста богат човек?
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: Више него богат, ви сте пребогат.
ЖАН: Ја то не могу да разумем.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Ни ја!
МАТКОВИЋ: Још нешто. Уступите ми, господине Тодоровићу, ту вашу келнерску сервијету. — (Узима је и узима једне новине са стола где је седео Редактор па увија сервијету) — Ко зна, господо, неће ли ова сервијета једнога дана бити један редак музејски предмет.
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА (Чисти шаком Жану прашину са ревера): О, срећни човече! О, срећни човече!
ЖАН (Још увек се ишчуђава): Ја још не могу да разумем.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Ама не морате ни да разумеме. Богати сте, па ето вам.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА (Професору који стоји усамљен): Извините, господине професоре, ви видите и сами...
ПРОФЕСОР: Хтео сам само да кажем, да те мале пажње, изгледају погдекад по својој спољашности, по облику у коме се манифестују... (Нико га не слуша и он кад то види, оде у своју фотељу и седне)
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА (Ћерки): Казао сам ти да се не губиш, да будеш крај мене да те претставим господину Јовану Тодоровићу. — (Претставља кћер — Моја кћи Ела, господин Јован Тодоровић! Али забога, зашто смо се збунили! Сви смо збуњени. — (Келнерима који су се окупили) — Шампањ, отварајте брзо шампањ!
ЖАН (Хоће да нолети и сам по шампањ, али га задржавају)
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН (Доноси од свог вина, једну чашу даје Жану, другу председнику): Дозволите да ја понудим.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА (Узимајући чашу): Господине Тодоровићу! Клуб коме имам част да будем председник сматра за велику част што му се дала прилика да у своје анале забележи један тако редак и значајан догађај.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Живио! Живио!
СВИ (Прихватају узвик и тискају се око Жана да се куцају)
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Ви сте тако узбуђени господине Тодоровићу.
ЖАН: Па да!
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА (Одлази професору): Ви ћете бити тако добри да уступите то место. Ви увиђате, господине професоре.
ПРОФЕСОР: Молим! (Устаје и иде у страну)
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА (Одводи Жана и посађује у фотељу. Сви се тамо прибирају. Келнери долазе и служе шампањ.)
МАТКОВИЋ (Прилази Редактору): Први чин филма је завршен. Пауза двадесет и четири часа.
ПРОФЕСОР (Потпуно остављен, најурен и из фотеље, прилази рампи и говори публици): Хтео сам само да кажем да те мале пажње изгледају понекад, по својој...
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА (Кад је узео шампањску чашу): Још једном живео!
СВИ: Живео!
ЗАВЕСА
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|