Mister Dolar (komedija u četiri čina)/5
V
PROFESOR, prati ga PREDSEDNIK
PROFESOR: Mogu vam reći, gospodine predsedniče, da sam upravo ushićen pažnjom.
PRETSEDNIK KLUBA: Klub, kome imam čast da budem predsednik, smatrao je uvek za svoju dužnost da zaslugama naših javnih radnika ukaže punu pažnju.
PROFESOR: Te male pažnje po spoljašnjosti svojoj, po obliku u kome se manifestuju, izgledaju pogdekad kao zadovoljenje sujete ali, gospođe i gospodo, u osnovi one sadrže i jednu vrstu...
POSLERATNI GOSPODIN (Brutalno prekida profesora obraćajući se Predsedniku): Znate li vi, gospodine predsedniče, da je naš Žan kelner postao milionar. Nasledio je blizu dvesta miliona dinara u dolarima.
PRETSEDNIK KLUBA: Nije moguće?
POSLERATNI GOSPODIN: Sušta istina.
PRETSEDNIK KLUBA
(Zbunjen, profesoru): Izvinite, molim vas. — (Posleratnom gospodinu) — Ko to kaže?
POSLERATNI GOSPODIN: Eto, pitajte gospodina Matkovića.
MATKOVIĆ: Istina je, gospodine predsedniče.
PRETSEDNIK KAUBA: Dvesta miliona?
MATKOVIĆ: Blizu.
PRETSEDNIK KLUBA: Zaboga, zaboga, kako se to moglo desiti? Objasnite mi, molim vas, kako se to moglo desiti. — (Profesoru) — Izvinite molim vas, ali slučaj je tako neobičan.
PROFESOR: Hteo sam samo da kažem da te male pažnje, po svojoj spoljaššosti, po obliku u kome se one manifestuju, izgledaju pogdekad...
PRETSEDNIK KLUBA (Profesoru): Da, da, sasvim, sasvim, imate pravo! (Posleratnom gospodinu) Pa gde je Žan?
POSLERATNI GOSPODIN: Otišli su da ga dovedu.
PROFESOR: ... izgledaju gdekad kao zadovoljenje sujete...
(Opšte komešanje. Iz dubine sale se čuje: „Žan, Žan!" Svi ustaju na noge da ga vide)
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Vodi Žana pod ruku s jedne a gospodin sa dobrim vezama s druge strane): Evo ga čovek kome je sreća verenica.
SVI: Živio! Čestitamo! Čestitamo! (Tiskaju se da se rukuju)
ŽAN: Ali šta je to, ja ništa ne znam!
PRETSEDNIK KLUBA: Molim vas lepo, objasnite mi, kako se to moglo desiti?
MATKOVIĆ: Dragi Žan, dozvolite mi da vas ovim kelnerskim imenom, sada poslednji put nazovem, vi ste prema ovome pismu advokata iz Njufaundlanda nasledili tri miliona dolara.
OPŠTI UZVIK: Dolara!!!
POSLERATNI GOSPODIN: Što u našem novcu čini oko sto sedamdeset miliona dinara.
S V I: Sto sedamdeset miliona!!!
ŽAN: Ja? Otkud ja?
PRETSEDNIK KLUBA: Pa to se i ja pitam otkud vi?
MATKOVIĆ: Vaše je kršteno ime Jovan, je l’ te? A prezime?
ŽAN (Gdeda blesavo u jednu tačku i ne odgovara)
MATKOVIĆ: Vaše prezime, Žan?
ŽAN: Zaboravio sam!
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: Pa da, u ovom času uzbuđenja.
ŽAN: Ah, setio sam, Todorović.
MATKOVIĆ: Dakle, gospodine Jovane Todoroviću, — gospodo odsad ćemo tako zvati gospodina.,.
VIŠE GLASOVA: Razume se!
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI (Poverljivo model Patu): A znate li da taj obešenjak dobro izgleda?
MATKOVIĆ: Budite dakle ljubazni pa primite najpre moje čestitanje. Zatim, budite ljubazni i primite moje skromne usluge. Do ostvarenja vašega nasledrtva, sav moj novac stoji vam na raspoloženju, kadgod vam i kolikogod vam zatreba, jer vi već od ovoga časa ne možete živeti životom kojim ste dosad živeli.
PRETSEDNIK KLUBA (Svojoj kćeri Eli, koja mu je prišla): Pa gde si zaboga, jesam li ti kazao da budeš kraj mene da te prestavim gospodinu profesoru.
ŽAN: Pa dobro, jesam li ja sad odista bogat čovek?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Više nego bogat, vi ste prebogat.
ŽAN: Ja to ne mogu da razumem.
PRETSEDNIK KLUBA: Ni ja!
MATKOVIĆ: Još nešto. Ustupite mi, gospodine Todoroviću, tu vašu kelnersku servijetu. — (Uzima je i uzima jedne novine sa stola gde je sedeo Redaktor pa uvija servijetu) — Ko zna, gospodo, neće li ova servijeta jednoga dana biti jedan redak muzejski predmet.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Čisti šakom Žanu prašinu sa revera): O, srećni čoveče! O, srećni čoveče!
ŽAN (Još uvek se iščuđava): Ja još ne mogu da razumem.
POSLERATNI GOSPODIN: Ama ne morate ni da razumeme. Bogati ste, pa eto vam.
PRETSEDNIK KLUBA (Profesoru koji stoji usamljen): Izvinite, gospodine profesore, vi vidite i sami...
PROFESOR: Hteo sam samo da kažem, da te male pažnje, izgledaju pogdekad po svojoj spoljašnosti, po obliku u kome se manifestuju... (Niko ga ne sluša i on kad to vidi, ode u svoju fotelju i sedne)
PRETSEDNIK KLUBA (Ćerki): Kazao sam ti da se ne gubiš, da budeš kraj mene da te pretstavim gospodinu Jovanu Todoroviću. — (Pretstavlja kćer — Moja kći Ela, gospodin Jovan Todorović! Ali zaboga, zašto smo se zbunili! Svi smo zbunjeni. — (Kelnerima koji su se okupili) — Šampanj, otvarajte brzo šampanj!
ŽAN (Hoće da noleti i sam po šampanj, ali ga zadržavaju)
POSLERATNI GOSPODIN (Donosi od svog vina, jednu čašu daje Žanu, drugu predsedniku): Dozvolite da ja ponudim.
PRETSEDNIK KLUBA (Uzimajući čašu): Gospodine Todoroviću! Klub kome imam čast da budem predsednik smatra za veliku čast što mu se dala prilika da u svoje anale zabeleži jedan tako redak i značajan događaj.
POSLERATNI GOSPODIN: Živio! Živio!
SVI (Prihvataju uzvik i tiskaju se oko Žana da se kucaju)
PRETSEDNIK KLUBA: Vi ste tako uzbuđeni gospodine Todoroviću.
ŽAN: Pa da!
PRETSEDNIK KLUBA (Odlazi profesoru): Vi ćete biti tako dobri da ustupite to mesto. Vi uviđate, gospodine profesore.
PROFESOR: Molim! (Ustaje i ide u stranu)
PRETSEDNIK KLUBA (Odvodi Žana i posađuje u fotelju. Svi se tamo pribiraju. Kelneri dolaze i služe šampanj.)
MATKOVIĆ (Prilazi Redaktoru): Prvi čin filma je završen. Pauza dvadeset i četiri časa.
PROFESOR (Potpuno ostavljen, najuren i iz fotelje, prilazi rampi i govori publici): Hteo sam samo da kažem da te male pažnje izgledaju ponekad, po svojoj...
PRETSEDNIK KLUBA (Kad je uzeo šampanjsku čašu): Još jednom živeo!
SVI: Živeo!
ZAVESA
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|