Мистер Долар (комедија у четири чина)/37
II
(Чланови клуба са Жаном и Матковићем. Од дама: госпођица Нина, г-ђа саветниковпца, г-ђа која је летела и г-ђа Модел Пату). Госпођица Нина долази под руку са Жаном. Од господе: прсдседник без ћерке, господин који очекује наследство, господин из угледне породнце. господин без скрупула и послератни господин. — Сви у фраку и по мало раздрагани. Жан такође у фраку испод којега једна произвољне боје лента а на десној страни фрака звезда.
МАТКОВИЋ: Маришка, довео сам вам госте. Саставите столове.
ЈЕДАН КЕЛНЕР (Брзо саставља четири пет стола, Маришка му помаже).
ЖАН (Поверљиво Матковићу): Је л‘ да се поздравим са Маришком?
МАТКОВИЋ: Не, не, ни за живу главу!
ДАМА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ (Још стоји, док се сто не спреми, поверљиво саветниковици): Охо, изгледа да се наш господин Матковић осећа овде као у својој кући. — (Гледа Маришку): Али, чујте, ово ми је лице канда познато?
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Па разуме се! Зар се не сећате, то је бивша господин Председникова собарица. Значи, ми смо овде нарочито доведени.
ДАМА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ: Мислите?
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ (Председнику): Господине председниче, је ли то ваш предлог да овде дођемо?
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА: Боже сачувај (Прилази им и воде поверљив разговор који се односи на Маришку).
РЕДАКТОР (Матковићу): Жалим што не могу остати. Морам у редакцију да закључим лист. Можда пред зору, кад завршим посао, ако се дотле задржите овде...
МАТКОВИЋ: Не знам, али за сваки случај свратите; јер кад сте пратили цео филм треба да видите и свршетак.
РЕДАКТОР: Дакле свршетак?
МАТКОВИЋ: Да, крајње је време, а згодна је прилика вечерас.
РЕДАКТОР: Свакојако ћу гледати да дођем! (Он се неопажен пзвлачи из друштва).
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА (Пошто су сви сем Матковића заузели места): Госпође и господо. Ја сам пре неки дан провео овде једно пријатно вече и могу вам рећи да је вино одлично.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Газдарице, ајде, уверите нас да је овде добро вино.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Радознала сам ко је предложио да овде дођемо после банкета?
МАТКОВИЋ: Ја, госпођо!
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Тако, а ја сам мислила господин Тодоровић.
ЖАН: Не, нисам, али је овде врло лепо. Ја ћу чешће да долазим овде.
МАРИШКА (За њом келнер, носе виио, сифоне и чисте чаше и стављају на сто. Она никако и не гледа Жана).
ЖАН (Узме чашу која је пред госпођицом Нином и шчепа сервијету од келнера, који се крај њега налази и по келнерској навици брише чашу): Молим лепо, дозволите!
НИНА (Нервирана, отима му чашу): Али, није то потребно.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН (Окусио је вино): Одлично! Мора се признати, одлично!
ПЕВАЧИЦА (Пење се на подијум. Музиканти штимују).
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН (Аплаудира): Браво! Ја знате необично ценим и поштујем нотно певање, ал‘ некако, брате, ово народно певање без нота више ми импонује у души. Чујмо!
ПЕВАЧИЦА (Пева уз пратњу музике. По свршетку велики аплауз. Она узима тањир и залази. Сви јој дају).
I ГОСТ: (Поверљио своме другу): Не, оно је државни саветник. Не сећам му се имена, али знам да је саветник.
II ГОСТ: А онај одликовани?
I ГОСТ: Но, па то је тај чувени милионар, амерички наследник и велики добротвор.
II ГОСТ: Па што је ноћас натакарио декорацију?
I ГОСТ: Зар не видите да су сви у фраковима; значи били су на неком банкету или забави можда.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН (Певачици, пуштајући новац у тањир): Одлично! Врло сам задовољан!
ГОСПОЂА МОДЕЛ ПАТУ: Ал‘ тако жалим, господине председниче, што је госпођица изостала вечерас.
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА: Шта ћете, верујте да је тако боли глава.
ЖАН (Нини): Видите, оваква једна кафаница... ето, то сам увек сањао. Мала кирија, мала режија, није скупо осветљење, мала пореза. Не би ми требала ни послуга, сам припашем кецељу... Ето, то сам увек сањао!
НИНА: Али то су ваљда ваши стари идеали?
ЖАН: Па да...
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА (Жану): Видите како је исти идеал имала и моја собарица?
МАРИШКА (Овог момента није присутна).
ГОСПОДИН ИЗ УГЛЕДНЕ ПОРОДИЦЕ: Ама зар је то ваша бивша собарица? Јесте, бога ми, сад се сећам.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Ја мислим то није тако чудно што је она имала исте идеје које и господин Тодоровић.
ДАМА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ (Господину са наследством): Ви сте ми успут почели да причате неку врло занимљиву причицу, зашто је не наставите?
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО: Ја? Ах, то је био само разговор. Ја не умем лепо да причам; када бисте нам ви, господине Тодоровићу, испричали штогод...
ЖАН: Шта?
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО: Па на пример ону причу о кучету.
ЖАН (Одмах готов): А да, то, то је знате било онда кад сам ја био...
НИНА (Ставља му шаку на уста): То не, ту причу немојте причати.
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО: Али зашто не? Господин Тодоровић то тако духовито прича.
НИНА (Жану): Дајте ми реч да то нећете причати.
ЖАН: Молим лепо, дајем вам реч!
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: Знате ли шта примећујем, господо? Ово вино гони човека да пева. Верујте, ево мени се пева.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: И мени!
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: Ја немам дара за певање. Али...
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Шта ће вам дар, је л‘ ви без нота певате?
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: Па да!
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Па то брате!
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА (Певајући): Многаја љета, многаја...
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН (Прекида га): А... многаја љета не вреди без здравице. Откуд то може бити „многаја љета” без здравице. Је л' тако. господин Тодоровићу?
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: А здравица опет не бива без шампања. Кажу да је неки философ рекао: шампањ тече из здравице или не, не бога ми, него, здравица тече из шумпања. Разуме се то је тај философ мислио на шампањ марке Мум кордон руж. Само из те марке може да потече инспирација.
МАТКОВИЋ: Маришка.
МАРИШКА: Молим!
МАТКОВИЋ: Имате ли шампања?
МАРИШКА: Да, господине!
МАТКОВИЋ: Ухлађена?
МАРИШКА: Ја увек пред поноћ метнем у ладњачу две три боце, а сад сам додала и неку више.
МАТКОВИЋ: Дакле, отворите оне прве три, расхлађене.
МАРИШКА (Оде у кафану).
II ГОСТ: Слушајте, мени је цела ова слика несносна. Да платимо па да идемо.
I ГОСТ: А ја опет мислим биће занимљивије кад се загреју шампањом.
II ГОСТ: На против. — (Куца) — Да платим!
МАРИШКА (Пошто је изнела пун служавник шампањских чаша, предаје ове келнеру који нх размешта по столу а она одлази столу који је звао и наплаћује).
I ГОСТ: Две по пола литре, два сифона, једна црна кафа.
МАРИШКА (Израчунава и наплаћује).
I и II ГОСТ (Дижу се и полазе): Лаку ноћ!
МАРИШКА: Лаку ноћ желим.
I и II ГОСТ (Одлазе).
ЈЕДАН КЕЛНЕР (Износи шампањ и хоће да налије).
ЖАН (Скочи са места): Не тако, не тако! (Шчепа му боцу и сервијету и хоће да налива).
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА: Та немојте ви господин Тодоровићу.
НИНА: Али забога, господине Тодоровићу.
МАТКОВИЋ (Да извуче Жана): Дозволите, господин Тодоровић је хтео само да учини почаст и да налије чашу госпођици. Само њој!
ЖАН: Да, молим лепо! (Налива Нини).
МАТКОВИЋ (Узима му боцу и додаје је келнеру): Наставите!
ЈЕДАН КЕЛНЕР (Налива чаше).
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН (Кад му је келнер налио, шчепа му боцу и загледа марку): Браво, мум! Замислите, гопође и господо, Кордон руж овде на периферији, три километра далеко од центра — мум на периферији, Ко би то рекао? — (Узима чашу) — Господо, зар ова појава не тражи да се човек над њом дубоко размисли, јер, господо, из ове се појаве може извући ова поука: О, човече, често пута у животу наћи ћеш на периферији оно што тражиш у центру. (Општи смех).
ДАМА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ: Изгледа да вам филозофија не иде од руке.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Па нисам ни завршио мисао.
ДАМА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ: Али оканите се забога филозофије. То вам тако не личи.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: И уопште те попоноћне филозофије, прво су несносне а друго оне се у зору већ расплину.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН (Устаје): Па ипак, господо, шампањ се не може пити без здравице. Кад се реч мум кордон руж преведе на наш језик, онда то значи инспирација.
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА: Али ви сте већ говорили на банкету!
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Оно је друго: други локал, друга марка шампања, друга атмосфера. Али овде, у овој атмосфери, ја нисам још говорио. Дозвољавате ли ми, госпође и господо, да овом чашом шампањца, у име свих вас, наздравим господину Тодорзвићу.
ВИШЕ ГЛАСОВА: Живео! Живео!
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Као што вам је познато, госпође и господо, ми смо вечерас одржали банкет у част господин Тодоровићевог одликовања. Г. Тодоровићеве племените груди краси, као што видите, велики ред првога степена са лентом, Светога Таутланда којим га је одликовала република Лаура.
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: Та об'рните ствар, Орден је Св. Лауре, а република је Таутланд.
ГОСПОЂА МОДЕЛ ПАТУ: Збиља да ли ко зна где се налази та република?
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: Све у географији непознате државе налаге се у Тихом океану.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Господо, није овде реч о држави, реч је о одликовању које је наш драги суграђанин и пријатељ господин Тодоровић заслужио и као велики грађанин и као племенит добротвор и као национални радник. И зато, госпође и господо, у име Таутланда...
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: Та оставите једанпут тај Таутланд!
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Добро, рецимо не говоримо у име Таутланда али, у име ваше, госпође и господо, у име ваше ја поздрављам господин Тодоровића и кличем му: Живео! Живео!
СВИ (Прихватају узвнк, куцају се са Жаном и музика свира нешто бурно)
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО: Чујмо, господин Тодоровић жели да се захвали.
СВИ: Чујмо! Чујмо!
ЖАН (Устаје): Молим лепо, господо, ово је за мене једна свечаност; ја се нисам надао. Ја не знам за-што су они мени дали овај орден, може бити зато игто су чули да ћу зидати цркву у Путинцима, а мени је част, и ја молим... могу рећи... управо не могу ништа више рећи. (Седа)
СВИ: Браво! Живео!
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Драги господиие Тодоровићу, испуните ми још једну жељу.
ЖАН: Молим лепо!
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Да пијемо побратимство.
ЖАН: Зашто не, молим лепо!
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Келнер! Напуни чаше господину и мени. — (Узимајући чашу) Од данас ако Бог да, драги Јоване, ми постајемо нераздвојна браћа. Нема те силе која ће нас раадвојити. Живео! (Испијају кроз укрштене руке, затим се трипут пољубе. Музика поздравља чин).
СВИ (Певају): Живели, живели... многа љета живели!
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Али, зар вама, господо, не пада у очи да је г. Матковић вечерас тако мало расположен, тако ћутљив.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Ја сам то још на банкету приметила, али нисам хтела да кажем, јер г. Матковић увек моје примедбе сматра као израз пакости.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Господин Матковић чак није испио чашу после моје здравице,
МАТКОВИЋ: Боже мој, зар моје нерасположење толико пада у очи. Имам једну малу бригу али, право каже песник: бриге ваља утопити у вино — (Узима чашу)
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Браво! Живео! Тако је! — (Куца се са Жанож) — Побратиме, у твоје здравље!
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Да чујемо и вашу здравицу!
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Јесте, јесте, да чујемо и вашу здравицу.
СВИ: Да чујемо! Да чујемо!
МАТКОВИЋ: Мислите да би и ја требао да говорим?
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Свакојако!
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА: Ми смо већ говорили званично на банкету, вама смо оставили овде, у интимном кругу, једну интимну здравицу.
МАТКОВИЋ: Лепо, нека буде, само, не заборавите, ви сте желели да говорим.
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА: Али нашто вам та ограда?
МАТКОВИЋ: Стога, што се можда моја здравица неће толико допасти.
СВИ: Да чујемо! Да чујемо!
МАТКОВИЋ (Устаје, узима чашу, дигне се од стола и наслони на једну столицу): Госпође и господо! Ма да су поноћна филозофирања несносна и расплињавају се са зором — као што неко то малочас рече — ипак је човек гдекад принуђен стварношћу да се забрине пред појавама судбине и њених ћуди.
ДАМА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ: О, па то сувише озбиљно!
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Као онај професор: цивилизација, рампа, етика.
МАТКОВИЋ: Можда је и озбиљно, зашто не? Није то рђаво у добро расположење канути погдекад и кап збиље. Само, дозволите, пре но што ту збиљу искажем да се ослободимо ненадлежних слушалаца. Господин председник је рекао: моја здравица има да буде интимна, значи дакле да не припада ником другом до нашем друштву.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Сасвим умесно.
МАТКОВИЋ: Маришка, ја бих вас молио да се повучете са вашом послугом у кафану.
МАРИШКА: Молим. — (Зове келнера и повлачи се).
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: А зар Маришка не припада интимном кругу?
МАТКОВИЋ: Не, госпођо! — (Прилази подијуму и исплаћује музиканте) те се ови спремају и купе своје ствари)
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: До ђавола па ви чините припреме као за какву позоришну представу.
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА: Или у најмању руку као да се овде ради на некој заверн.
МАТКОВИЋ: Продужићу одмах! Ништа, господо, непостојаније, ништа ћудљивије од среће. Срећа је као ћудљива жена, привуче вас себи чаробним својим осмехом и, у тренутку најнежнијег загрљаја, она вас у наступу ћуди дави својим загрљајем. Срећа је као велики морски вал, завитлан безумном буром. Изнесе са дна на површину ситну крљушт, а сручи у дубину оклопљене, џиновске пловне градове.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Па то права црквена беседа!
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Мене успављује.
МАТКОВИЋ: Пробудиће вас!
СВИРАЧИ и ПЕВАЧИЦА (Пошто су се опремили): Лаку ноћ! (Одлазе).
МАТКОВИЋ (Пошто су сви отишли): Таква једна игра судбине ћуди дотакла се и наше средине. Када вам будем ствар саопштио, ви ћете се уверити, да је ова, могло би се рећи трагедија, на првом месту мене погодила, па ћете онда разумети и моје вечерашње нерасположење, а разумећете и цео овај мој опширан увод. Јер, најзад, потребно је да се небо мало намршти, пре но што пукне гром.
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: Но, то већ постаје занимљиво.
ГОСПОЂА МОДЕЛ ПАТУ: Ја сам већ нервозна.
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА: Дакле, реците нам најзад у чему је ствар?
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: И удрите једанпут с тим громом!
МАТКОВИЋ: Дакле пре четири дана добио сам, односно добио је господин Тодоровић из Њу-Фунланда писмо од опуномоћеног адвоката. Оно писмо којим је пре г. Тодоровић био обавештен о наследству, било је приватно писмо некога његовога рођака. Ово сад је званично. Адвокат саопштава господину Тодоровићу да ће му, чим тестамент његовог рођака постане извршан, пошто поднесе оверена документа о себи и по наплати такса, трошкова и посредничког провизиона — послати његово наслеђе од 100 долара.
СВИ (Устају, општа запрепашћеност, гледају се тупо и немо међу собом. Дуга пауза)
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ (Први се прибере): Сто долара?
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: То је 5.600 динара.
МАТКОВИЋ: Толико!
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО: А милиони?
МАТКОВИЋ: Милиона нема.
ЖАН (Скочио је усплахирен): Ама, господине Матковићу, је ли то истина?
МАТКОВИЋ: На жалост.
ЖАН (Очајно): Па шта ћу сад?!
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Забога, господине Матковићу, је ли то све тачно?
МАТКОВИЋ: Ја нисам хтео раније господину Тодоровићу да саопштавам док не проверим ствар; те сам и оно прво и ово друго писмо дао службено превести у Министарству.
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: И?
МАТКОВИЋ: И... одиста, наслеђе не износи више него пет до шест хиљада динара. — Оно је прво писмо неко погрешно превео.
СВИ (Општи поражавајући покрет, и пригушени узвици:) „А, а а! — Ужасно! Страшно!“.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Једном речју господин није милионар?
МАТКОВИЋ: Боже сачувај!
НИНА (Која је досада очајна лица, стојећи, нервозно се кретала тражећи у свачијем погледу одговор, саучешће или утеху, на један мах пада онесвешћена у столицу. Притрчавају јој и придржавају)
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Знам, господо, али ова цела ствар има и својих врло ружних последица.
ЖАН (Буни се): Та молим вас, ја...
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Али шта ви, ви сте у целој овој ствари најспореднији, али ми! Ми смо, господо, донекле и исмејани.
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: Ми имамо права да тражимо сатисфакцију.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Ми смо... ужасно, ужасно, не смем чисто ни да помислим!
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Е, то је одиста гром!
ДАМА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ: То значи пасти са седам хиљада метара висине.
ГОСПОДИН СА ДОБРИМ ВЕЗАМА: Верујте ми, ја просто не могу да дођем себи!
ЖАН: На послетку, знате шта. Немојте ви због мене да се секирате. Ја, управо да вам кажем, готово и волим што нисам богат.
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА: Ама ко вас пита. О вама је најмање реч овде. Али, господин Матковићу, зар ви не увиђате наш положај?
МАТКОВИЋ: Увиђам, господине председниче, како да не увиђам.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Па ви би нам требали да дате објашњења, јер најзад ви сте најближи ствари.
МАТКОВИЋ: Сва објашњења која сам могао ја сам вам дао..
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: И ништа више?
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: Па ипак, могао би господин Матковић и што више да нам каже, јер он је први ствар објавио.
МАТКОВИЋ: Да, ја сам први који сам пао у ту заблуду и то сам скупо платио. Ја сам оштећен са близу 300.000 динара, док сте ви сви остали само непријатно изненађени.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Непријатно изненађени! Непријатно изненађени! Ја признајем вама да сте материјално оштећени, али нас има који смо морално оштећени.
МАТКОВИЋ: За то, господине, немате ни разлога ни права да мени пребацујете. Ја јесам тај који сам, заведен једним погрешно преведеним писмом, објавио да је Жан милионар, али ја нисам тај који сам вас звао да му се клањате. Нисам вас ја нудио да му правите тајанствене посете; да приређујете у част његову чајеве; да пројектујете бракове, да се са Жаном побратимите, да га бирате за почасног члана ваших друштава; да називате улице, бродове, шешире, његовим именом; да му придржавате капут; да му држите ласкаве здравице; да му чистите прашину са ревера; да га проглашавате великим добротвором, највећим грађанином, националним радником и да му кличете живео. Нисам ја тај. Ако сам ставио комад шећера на сто, нисам ја тај који сам позвао муве да слећу на њега.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА (Увређено): После овога и оваквога објашшења ја, господо, могу само да вам кажем лаку ноћ.
ГОСПОДИН ИЗ УГЛЕДНЕ ПОРОДИЦЕ: Дозволите, господине председниче, да вас пратим. Лаку ноћ, господо!
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА (Полазећи): Лаку ноћ!
СВИ: Лаку ноћ!
ПРЕТСЕДНИК и Г. ИЗ УГЛЕДНЕ ПОРОДИЦЕ (Оду).
НИНА (Пошто се повратила): Мени је врло рђаво: — (Гђи Модел Пату) Хоћете ли ме пратити до куће?
ГОСПОЂА МОДЕЛ ПАТУ: Како да не! (Прилази јој).
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО: Дозвољавате ли и мени да вас пратим?
НИНА (Већ се дигла): Молим! Лаку ноћ! — (Она то лаку ноћ каже уопште, не погледав Жана).
ГОСПОЂА МОДЕЛ ПАТУ: Лаку ноћ! — (Одлазн са Нином).
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ (Матковићу): Па и поред свега што сте нам очитали, ја лично имам разлога...
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ (Саветнику): Молим те, никаква више објашњења. Господин нам је рекао све што је могао рећи. И ја те молим, ако ме волиш, никад више ни речи, ни помена о свему овоме што је било? А сад, дај и мени мантил, тек нећемо ми ваљда остати овде?
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Ах, разуме се, не!
ГОСПОЂА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ: А бићете тако добри да и мене поведете?
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Да, да, пођите са нама!
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ (Полазећи): Боже мој, Боже мој како, случај може да игра ружну улогу у животу човечијем.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Рекла сам ти, ни речи више о томе! Лаку ноћ, господо! (Одлази и не погледав Жана За њом Саветник и г-ђа која је летела)
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА (После дужег ћутања послератном господину): А зар ћемо ми остати? Кад лађа тоне правило је да се сви пацови разбегну.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Право кажете. Почекајте, заједно ћемо. — (Прилази Жану) — Е, мој побратиме, судбина ти зло стаде на реп! Сад тек можеш да арлукнеш оно: ау, ау, ау, ау!
ЖАН: Право да ти кажем, побратиме....
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Пст! Ја што сам теби казао, побратиме, то је онако, а ти, избриши то побратимство. Ја сам се побратимио са господином Јованом Тодоровићем, а не са Жаном. Шта ћеш, преварили смо се и ја и ти!
ЖАН: Бога ми вам кажем, ја не жалим.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Па нема шта да жалиш, ниси имао паре у рукама па да си их изгубио. Овако, проживео си месец дана као милионар, видео си како је то — па и то је доста за тебе. Ниси изгубио паре, али, виде ли ти, како за час изгуби и част и почаст? Виде ли ти како ти нико не рече ни лаку ноћ, а мало пре ти викали живео. Такав је живот, видиш, од како је света и века; кад имаш паре живео, кад немаш паре нема ни лаку ноћ. Тако је то теби а тако ће, видиш, да буде сутра и мени. Зато ја видиш чувам своју част и почаст. — (Вади из џепа кључеве од касе) — Видиш ли ти ово, то су видиш кључеви од моје части и почасти; умем ја то да чувам, да и мени који пут не стане судбина на реп. Е, па‘ ајд у здравље Жан! — (Рукује се с њим)— Лаку ноћ г-н Матковићу! (Г-ну без скрупула) — Хајдмо!
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: А ви ћете остати господине Матковићу?
МАТКОВИЋ: Ја ћу остати,
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Па јест, ви друго... лаку ноћ!
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: Лаку ноћ! — (Одлазе)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|